Коме је тачно Бог обећао помоћ у невољи?

А Исус му рече: И ово је написано: Немој кушати Господа Бога својега.

„…Христос наводи речи које је изговорио Мојсеј Израиљу (5 Мојс. 6:16), то јест, да није потребно подвргавати себе опасности ако није неопходно, искушавајући чудесну силу свемоћи Господа Бога. Зато преподобни Исидор Пелусиот пише: „Бог је обећао помоћ ономе се ко се налази у опасности, а не ономе ко искушава; човеку који је у потреби, а не ономе који све чини ради показивања и јури испразну славу“.
Блажени Јероним скреће пажњу на оружје којим је Господ одбацио све сатанске предлоге, то јест, знањем Светог Писма. Ево како он пише: „Лажљиве стреле ђавола он разбија помоћу истинског штита Писма. И треба рећи да је неопходна сведочанства Господ узео само из књиге Поновљених закона (или 5. Мојсејеве) да би показао тајне Новог Завета“.
Када се размишља о теми уздања у Господа, може да се појави дилема да ли је и ослањање на Господа у свакодневном животу слично кушању Господа? Кључна разлика је управо у томе што ослањање на Господа подразумева и труд са човекове стране када човек ради све што је до њега, а за све остало што није у његовој власти се узда у Господа. За разлику од тога, кушање Господа представља потпуно непотребно излагање себе опасностима уздајући се притом у помоћ Божију. И у Светом Писму видимо да је Господ помогао Израиљцима приликом бекства из Египта и омогућио им да чудесно пређу Црвено море, али је Тај исти Господ одбио да заштити те исте Израиљце када су упркос Његовој вољи напали на народе Хананеја и Амалика. Прочитаћу вам сада тај одломак из Четврте књиге пророка Мојсеја: „А сјутрадан уставши, пођоше наврх горе и рекоше: Ево нас, идемо на мјесто за које је говорио Господ, јер згријешисмо. Али Мојсије рече: Зашто преступате заповијест Господњу? Од тога неће бити ништа. Не идите горе, јер Господ није међу вама; немојте да вас побију непријатељи ваши.Јер је Амалик и Хананеј тамо пред вама, и изгинућете од мача, јер одустависте Господа, па неће ни Господ бити с вама. Али они ипак навалише да иду наврх горе; али ковчег завјета Господњега и Мојсије не изађоше из окола. Тада сиђе Амалик и Хананеј, који живљаху у оној гори, и разбише их и бацише дори до Орме.“ (4 Мојс. 14:40-45).
Свети Јован Златоуст обраћа пажњу на нешто што нам можда и промакне при читању, односно, начин на који је Христос одговарао на искушења, на злонамерне провокације ђавола. Ево како Златоуст говори: „А како Христос? Он није узнегодовао на ово и није се разгневио, већ са великом кротошћу одговара поново речима Светог Писма: немој кушати Господа Бога твојега. Овим нас Христос учи да ђаво треба да се побеђује не само чудима, већ незлобивошћу и дуготрпљењем и да ништа не треба радити из сујете, да бисмо се истакли. Даље погледај, како је безумље кушача очигледно и у самом навођењу сведочанстава. Оба сведочанства која је Господ навео су наведена као најправилнија, док је оно што је ђаво наводио било узето без размишљања, неповезано и уопште није имало везе са оним о чему се говорило. Зато што речима: анђелима својим заповедиће за Тебе, не значи да треба да се бацамо у бездан; а притом то није ни речено за Господа. Међутим, Господ није почео да изобличава његово безумље, иако је ђаво и навео речи Писма да би Га увредио и то у потпуно погрешном виду“…
 
извор