Како је пророк Божији Илија приказан на иконама?

Дуга коса, густа брада, вунени огртач на раменима, понекад - капа на глави и свитак у рукама. Овако су у старо доба били приказани сви старозавјетни пророци, а само су натписи у близини ореола и текстови на свицима дозволили вјернику да одреди ко је тачно насликан на зиду или плочи. Препознатљиви пророчки атрибути - огртач, капа, брада, дуга коса и свитак у руци - имају веома дубоку симболику. На зидовима многих старих храмова можемо видјети изображења људи у шеширима и огртачима. То су пророци - старозавјетни праведници, који су објављивали вољу Божију Израиљу и били су нека врста моралних смјерница у тим годинама када је народ поново запао у многобоштво. Међу њима посебно мјесто заузима Свети Илија - најпознатији пророк предхришћанске ере, који је живио у Палестини девет вијекова прије Рођења Спаситељевог. Подједнако га поштују хришћани, Јевреји и муслимани, што се огледа у његовој иконографији - постоји неколико начина како је пророк Илија приказан на иконама. Сада ћемо их размотрити.

Почнимо са огртачем - он је и даље важан дио одјеће у пустињским пределима планете, који добро штити свог власника од ужареног сунца и продорне хладноће. Осим тога, вуна пружа добру вентилацију и ствара најудобније услове за боравак на сушним мјестима. Старозавјетни пророци су значајан дио свог живота проводили у пустињи - тамо су се крили од злонамјерних људи, молили се, осамљивали како би били сами са Богом и собом. А ако се у граду појавио човјек у грубом вуненом огртачу, онда су сви знали да је, највјероватније, пророк. А огртач је, такође, симбол путешественика (путника). Заиста, живот свеца којег је Господ изабрао за пророчку службу био је непрекидно путовање. Морао је сваког тренутка напустити све и отићи да испуни Божју вољу - да проповиједа, поучава, изобличава.

Сљедећи елемент најранијих икона било ког пророка је капа, капуљача, наруквица или круна. С једне стране, то је сасвим разумљиво - у пустињи глава мора бити заштићенија од сунца пажљивије од остатка тијела. Такође, многи пророци су били племенити људи, па отуда круна на глави, на примјер, пророк Давид. Трака за главу такође има утилитарно значење (практично, корисно) - држи косу, која је код многих пророка било јако дуга. Али, такође, покривало за главу у иконографији се користи у другу сврху - символизује милост Божију, која почива на светитељу. И то је такође вијенац славе, знак изабраности и служења Господу.

У Старом завјету постојала је посебна група Јевреја који су називани Назиреји. Ови људи су се посветили Богу - једно вријеме или заувијек су одбијали брак, алкохол, забаву, проводили дане у посту и молитви, помажући другима. У знак полагања завјета, Назиреј је носио дугу косу која се није могла ошишати и обријати ни цијелог живота ни до краја завјета. Временом је велика и бујна коса глави постала симбол службе Богу. Овај тренутак се огледа у пророчким иконама.
И на крају, свитак је знак проповиједи, знак да пророк не само да нешто говори, већ говори веома важне ствари које је важно сачувати за потомке. Ако је пророк иза себе оставио књиге, свитак обично садржи најзначајнија његова пророчанства која су у вези са Христом. Ако пророк није писао, већ је поучавао усмено, онда свитак и даље садржи натпис - најпознатију изреку овог човјека. Прве иконе угодника Божјег Илије појавиле су се у раној византијској епохи и нису имале никаквих карактеристичних црта од других пророчких лица. На древним мозаицима и фрескама, пророк Илија се појављује пред нама као човјек умотан у огртач од густе камиље длаке. Има чупаву браду средње дужине и дугу, густу косу која му сеже до рамена. Очи су смеђе, поглед продоран, јаке воље, гледа директно у душу гледаоца. Понекад је на светитељевој глави била приказана вунена капа, а у његове руке стављен је свитак са пророчким ријечима. На неким приказима Илија држи нож којим је погубио око петсто злих незнабожачких Валових жречева.

Први од њих је Илија и гавран. На икони пророк сједи поред потока, окружен камењем које виси над њим. Гавран сједи на дрвету или на стијени и држи хљеб у кљуну. Ова композиција преноси садржај библијског одломка, који говори о томе како је пророк, објавивши почетак суше израиљском цару Ахаву, отишао у пустињу ... Али поред традиционалног састава, постоји и низ јединствених иконе овог пророка које приказују различите тренутке његовог живота. Од укупног броја, могу се издвојити двије најпознатије приче.
„И он отиде и учини по ријечи Господњој, и отишав стани се код потока Хората, који је према Јордану. И ондје му гаврани доношаху хљеба и меса јутром и вечером, а из потока пијаше“ (3 Цар 17, 5-6).
Други заплет је узнесење Илије на небо у ватреним колима. За разлику од двије претходне иконе, приказ ове врсте је веома симболичан и поставља много питања неспремној особи. Али прво, окренимо се тексту Библије:
„А кад пријеђоше, рече Илија Јелисију: ишти шта хоћеш да ти учиним, докле се нијесам узео од тебе. А Јелисије рече: да буду два дијела духа твојега у мене. А он му рече: заискао си тешку ствар; али ако ме видиш кад се узмем од тебе, биће ти тако; ако ли не видиш, неће бити. И кад иђаху даље разговарајући се, гле, огњена кола и огњени коњи раставише их, и Илија отиде у вихору на небо. А Јелисије видећи то викаше: оче мој, оче мој! кола Израиљева и коњици његови! И не видје га више; потом узе хаљине своје и раздрије их на два комада. И подиже плашт Илијин, који бјеше спао с њега, и вратив се стаде на бријегу Јорданском“ (4 Цар 2, 9-13)

Ево иконе која приказује овај догађај. Испод је Јордан који тече између стијена. Јелисеј, Илијин ученик, стоји на обали и пружа руке свом учитељу, као да му нешто узима. Илија је приказан у горњем дијелу иконе, стоји на дво- или четвороосовинским колицима које вуку неколико коња. Колица су захваћена пламеном тако да је сам пророк, такорећи, захваћен. Коњи су усмјерени ка небу, а саму ватрену сферу подржава анђео. Неке иконе показују да је облак пламена у којем стоји Илија наставак анђелских крила, да су ватра и анђео једно. И, коначно, највиши положај заузима изображење Божије - било у облику благословене деснице, било у облику лаганог облака. Понекад се испод Јелисејевих ногу навлачи плашт - Илијин вунени огртач, који је пророк бацио као поклон свом ученику.

Симболика иконе у сваком детаљу преноси молитву идеју о узнесењу пророка из доњег свијета у виши свијет. Прије свега, то су стијене, које су у иконографији увијек симбол чврсте вјере и духовног успона. Ватрена кугла је слика славе Божје, као и оног анђеоског свијета, гдје је Илија прешао жив. Исту идеју истичу и коњи који јуре према горе, обавијени божанским пламеном. Иначе, точкови кочије су, такође, наговјештај анђеоског присуства, јер су један од највиших анђеоских чинова - Престоли - приказани управо у облику точкова са очима. Икона приказује Илијин прелазак у небеску славу. По предању, он се тјелесно узнео и умријеће тек када се врати на земљу да осуди Антихриста прије другог Христовог доласка.