"Истински идентитет православног хришћанина"

Кроз векове па све до данашњег дана једно питање мучи православне хришћане? Ко смо ми?  Да ли смо само чланови тога тајанственог тела Цркве којој је глава сам Господ наш Исус Христос или нешто још дубље, тајанственије?

Међутим , има ли што дубље и тајнственије од Цркве ? А Црква је : "пуноћа Онога (Христа) који све испуњава у свему. "(Еф.1:23)

И тако знајући да је она , Црква , пуноћа Христова , самим ти ми хришћани смо делови тога тајанственог тела Црква, којој је " глава Христос" ( Еф.5, 23). И заиста по речима Светог Апостола Петра ми смо " изабрани род, царско свештенство, свети народ, стечени народ" који је позван " да објавите ( и објавимо) славна дела онога који вас ( и нас) је из таме призвао у своју чудесну светлост" ( 2. Пет. 1,9).

Имајући на уму да је Господ наш Исус Христос све нас "позвао из светлости у таму" требамо се увек сећати речи Светог Јована Богослова да : " у томе је љубав, не што ми завољесмо Бога, него што Он завоље нас, и посла Сина својега, као жртву помирења за гријехе наше." (1. Саб. посл. Јов. 4,10).

" Као жртву помирења за гријехе наше "- Јеванђељске речи непрестано се оживљују на Светој Литургији, где се увек изнова " жртвује Јагње Божије ( Господ наш Исус Христос) , које узима грех света , за живот и спасење света." ( Чин Проскомидије Свете Литургије)

Заиста, на свакој Светој Литургији се жртвује Јагње Божије, Господ наш Исус Христос, да би не само узео наше грехе него да би и " омијо наше грехе светом Крвљу својом молитвама свих Светих његових" . ( Света Евхаристија)

А ми , православни хришћанини, управо у Светој Литургији и Светој Евхаристији налазимо свој идентитет, где поред свог богословског знања и изучавања Светог Писма и дела Светих отаца , смирено исповедамо , од најстаријег па до најмлађег члана Православне Цркве ; " Верујем ,Господе , и исповедам да си ваистину Христос , Син Божији , Који си дошао у свет да грешнике спасеш од којих сам први ја." ( Молитве пред Причешће)

"Први између свих грешника " - то је истински индетит сваког православног хришћанина ! Ако се заиста тако не осећа свако од нас , и то сваког трена , а не само пред Свето Причешће , онда није аутентичан православни хришћанин! Сва трагедија Православног хришћанства је у томе што се не сматрамо и заиста не верујемо да смо ми, свако од нас понаособ " први између свих грешника ".

А Господ наш Исус Христос кроз Свете Апостоле поручио је свима нама: " који хоће међу вама да буде први, нека вам буде слуга" јер" ни Син Човјечији није дошао да му служе, него да служи и даде живот свој у откуп за многе."(Јн. 20, 27-28).

Дакле, драга браћо и сестре, да би нас Господ наш Исус Христос сачувао од гордости , која је мајка свих падова у грех , позива све нас да будемо смирене слуге Божије , као што је била Пресвета Богородица , слушкиња Господња, ( Лк. 1,38), коју је управо изабрао Господ због њеног смирења , тј "смјерност слушкиње своје." ( Лк.1,47)

А, ако бисмо надмено приступали Светом Причешћу сматрајући се да смо ми " изабрани народ" између свих осталих народа, онда бисмо de facto истог момента изгубили свој индетит православног хришћанина и у ничему не бисмо били слични Подвигоположнику нашег спасења Господу Исусу Христу.

Стога, драга браћо и сестре, ако заиста желимо бити истинске слуге Христове, увек и сваког часа треба да се сматрамо да смо ми " први између свих грешника " , јер само тако можемо у миру да примимо у своју душу Господа нашег Исуса Христа који " се противи гордима, а смиренима даје благодат" ( Јак. 4,6).

Идентитет православног хришћанина је сакривен у смирењу , и зато је Преподобни старац Порфирије говорио " Смирење је све!" , баш као некада Преподобни Серафим Саровски " Смири се и хиљаде људи око тебе ће се спасити!" Смиримо се драга браћо и сестре под моћну руку Божију да би нас Господ узвисио , и то не до неких земаљских висина него до Царства Небеског.

архимандрит Евсевије Меанџија

извор