Духовни живот – најбоља превенција психичких болести

10.октобар обележен је као Светски дан психичког здравља. Разматрамо како гордост и егоизам могу изазвати душевне поремећаје и зашто је духовност темељ здравља.

Психика и духовни живот

Наша психика је тесно повезана са духовним животом. Ако га водимо неправилно, то може довести и до психичких болести. Међутим, није тачно да су све психичке болести последица греха – већина њих настаје услед поремећаја функције мозга, наследних фактора, стреса, трауме и других узрока ван наше контроле. Ипак, духовни фактори могу утицати на настанак или погоршање душевних поремећаја.

Гордост и егоизам – корен душевних поремећаја

По мишљењу светих отаца, основни узрок многих психичких болести је гордост и егоизам. Они изазивају психичку нестабилност и невротична стања, јер човек болесно усмерава пажњу на себе и своје осећаје.

Често стављамо своје „ја“ у центар света и очекујемо да ће се свет прилагодити нашим жељама. Када то не буде тако, јављају се гнев, увредљивост, прекомерна анксиозност или очајање. Преподобни Порфирије Кавсокаливит учи да осећај усамљености и мисao „нико ме не разуме“ проистиче управо из нашег егоизма.

Како страсти разарају психику

Греховно понашање или потпуно предавање страстима није само морално кршење – оно нарушава хармонију човекове природе. Ово прекида нашу везу са Богом, што доводи до дисбаланса у организму: унутрашњи немир, депресија, раздражљивост и анксиозност.

Губитак смисла живота смањује животни тонус, што може довести до депресије и хемијских поремећаја у мозгу. Тешклављење може изазвати истеричне реакције, а гнев и недостатак самоконтроле стварају хроничан стрес, који утиче на психосоматику. Неконтролисана маштовитост води у свет фантазија, што може бити основ за развој изолације и аутистичког понашања.

Погрешан духовни живот слаби вољу и учвршћује греховно стање душе. Фобије и анксиозност често настају због конфликта између жеља и дужности, страсти и савести.

Грех и болест: разлика

Важно је разликовати психичке поремећаје који настају због греховног понашања од оних који су последица болести мозга. Грех је могућ само тамо где постоји слободан избор.

Особе са тешким психичким поремећајима не могу се сматрати грешницима, јер нису способни да контролишу своје поступке. Покоравање и исправљање духовног живота могу ублажити невротичне и психосоматске последице, али не могу излечити тешке ендогене болести као што су шизофренија или биполарни поремећај, који захтевају медикаментозно лечење.

Духовност као заштита

Правилно вођен духовни живот може бити моћно средство превенције многих психичких болести. Молитва игра регулаторну улогу, ублажавајући негативан утицај стреса.

Истинско духовно искуство развија љубав, мир и трпљење у човеку, што обезбеђује и психичко здравље. Духовност је темељ психичке отпорности, а њено разарање ствара подложност болестима.

Важно је, међутим, имати у виду да сама болест остаје клиничка категорија која захтева стручну медицинску интервенцију.

Протојереј Сергеј Успенски

извор