Да ли се свакодневно распињем да бих примио милост?

Шта је милост и како је стећи?

Милост се не може сагледати уз помоћ наших пет чула. За ово је потребна духовна визија и осећања која нас чине сличним Христу. Најважнија ствар је благост (кротост) и понизност. Ипак, можемо приметити манифестације благодати у нашим животима. Када смо у Божијој милости, ми смо милостиви, мирни и радосни, некаква зла страст нас не може заробити и терорисати. Када, из било којег разлога (обично због гордости, сујете, чак и похлепе) изгубимо благодат, љути смо, непоуздани, охоли, можемо лако лагати, издати, а најгоре је што нисмо у стању да истински верујемо и волимо,

Неки мисле да благодат лежи у лепоти богослужења, величанственој архитектури храма, предивном хорском певању, златним куполама. Ипак, то је само слаб, чак и бедни одјек божанске лепоте. Благодат није у осећајности, ни у узбуђењу, када се најежиш. Милост има нематеријалну природу и обитава само тамо где се, бар у малој мери, свет одриче својих страсти и пожуда. Благодат пребива само у распетом. Ако је нема, настаје жеља за богаћењем, каријером, профитабилним везама...

Па, да се искрено запитамо: да ли живим у милости? Да ли се свакодневно распињем да бих примио милост?

Не узалуд, усред великог поста црква нас посебно позива да поштујемо часни крст и укрепимо аскезу. Крстом аскезе живимо духовно и стичемо довољну благодат. Ипак, увек морамо имати на уму да, без обзира какве велике аскетске подвиге преузимамо на себе, они не треба да нас воде ка самозадовољству и гордости, зато што гордима Бог одолева, а понизнима (тј, онима који су свесни своје недостојности, немоћи) даје благодат.

Данас Црква прославља два велика светитеља - Светог Григорија Двојеслова, папу римског и свештеника Симеона Новог Богослова.

Први је живео у време када су Римско царство стално пљачкали дивљи варвари. Својим корисним и поучним разговорима са архиђаконом Петром о животу светих који су у Италији богоугодно поживели и увођењу служења Литургије Преосвећених Дарова, Свети Григорије је крепио дух Римљана.

Преподобни Симеон живео је у десетом веку када је, због компромиса са грехом, хришћанство било у великом паду. Симеон је успео да активира духовни живот, доказујући сопственим примером и лепим духовним химнама и речима, да је могуће уздићи се у врлинама. Амин за то.

архимандрит Маркелл

приредила: Ј. Г. (Поуке.орг)

извор