Да ли постоји благодат над неверницима?

У теологији постоји концепт о две главне врсте благодати. То су превентивна благодат и оправдавајућа или освећујућа благодат.

Превентивна благодат – протеже се на целокупну људску расу, без обзира на верску припадност људи. Бог брине о целокупној људској раси и обезбеђује јој живот. Његова промисао за нас је следећа: речено је да Бог „...хоће да се сви људи спасу и да дођу у познање истине“ ( 1. Тим. 2:4 ). Кроз своју бригу за свако људско биће, Бог показује своју особину Љубави (љубав према човечанству). Речено је: „...Господ, Господ, Бог милосрдан и милостив, спор на гнев и богат у доброти и истини, који чува [истину и показује] милост за хиљаде људи, опрашта безакоње и преступ и грех...“ ( 2. Мојс. 34 :6–7 ).

Ова прелиминарна, тј. позив на спасење, Божја благодат делује на сваку особу. Превентивна благодат је управо божански позив савести сваке особе. Али! Као што смо горе рекли, постоји и оправдавајућа и освећујућа благодат, која делује само у животима верника. У животима оних који су се одазвали божанском позиву.

Таква благодат (освећујућа и оправдавајућа) делује само у животима оних који су поверовали у Христа Спаситеља. Она, таква благодат, нема привремено већ вечно значење.

Бог тренутно смирено ишчекује (призива) душе свих људи на спасење. Речено је: „Ево, стојим на вратима и куцам: ако ко чује глас мој и отвори врата, ући ћу к њему и вечераћу с њим, и он са мном“ ( Откр. 3:20 ). Али нису сви спремни да одговоре на овај позив! Постоје људи који никада неће одговорити са пристанком на позив вере. Свети Оци уче да је за такве људе, и управо због љубави према њима, Господ допустио пакао. Као што се може прочитати код Светог Исака Сирина , „да чак и они бичевани у паклу доживљавају бичевање љубави. Муке које долазе од љубави, то јест муке оних који су схватили да су сагрешили против љубави, теже су и горче од патњи изазваних ватром“.

Не смемо заборавити да ће, према учењу Цркве, слободна воља бити сачувана код људи чак и у паклу. Сазнавши постојање Бога у загробном животу, али завршивши у паклу због својих злочина, грешници ће жеђaти за рајем, а та жеђ ће им проузроковати неподношљиву патњу. Доживеће такве гриже савести које су неупоредиве са било каквом чулном (физичком) патњом. Не смемо мислити да је Бог кривац за њихову патњу.„Они у паклу сами га бирају. Без овог личног избора, пакао не би постојао... Врата пакла су закључана изнутра .“ Човек се насељава у паклу већ у овом животу, урањајући своју душу у свет греха, страсти и искушења.

Исто тако, они у рају схватају да је рај за њих почео још на земљи, када су одговорили на божански позив претходне благодати. У том смислу, у овом земаљском животу Господ брине о целокупном свом стварању, а у будућем животу ће се посебно бринути о онима који верују у Њега. Бог не ограничава слободну вољу човека, зато је речено: „Ко је неправедан, нека и даље чини неправду; ко је прљав, нека и даље буде прљав; ко је праведан, нека и даље чини правду; и ко је свет, нека и даље буде свет. Ево, долазим брзо, и плата је моја са мном, да дам свакоме по делима његовим“ ( Откр. 2 :11-12 ). Човек ће добити тачно оно што заслужује! Ни више ни мање. Зато нам је дат земаљски живот, да бисмо могли да направимо свој избор за добро или зло. Свети Јован Златоусти каже: „Бог никога не присиљава. Ако Он хоће, а ми не хоћемо, онда је наше спасење немогуће, не зато што је Његова жеља немоћна, већ зато што Он не жели никога да присиљава . “

Свети Дух сада служи и праведницима и грешницима. У праведницима Свети Дух јача жељу за праведношћу, а у грешницима утиче на њихову савест (ако желите, успорава њихов живот у греху).

Али нико не постоји, и никада није постојао, и неће постојати потпуно без Божје благодати. Ако би Бог некоме одузео Своју благодат, онда би његов живот одмах престао. Речено је: „Јер у Њему живимо и крећемо се и јесмо...“ ( Дела апостолска 17:28 ).

о. Олег Стењајев

приредила: Ј. Г. (Поуке.орг)

извор