Божји благослов лежи у искушењима

Туга је непријатна ствар. Али, иза бола, туге, искушења – крије се Божји благослов, препород, побољшање човека или његове породице. Скоро сви људи повезују прекретнице у свом животу са неком врстом теста. У почетку им је све у реду. Али, одједном им Господ узима дете. Почињу сузе и туге. Тада на њих силази Божанска благодат, и људи се смирују. Долазе у цркву, почињу да се исповедају, зближавају се са свештеницима. Захваљујући свом детету, они улазе у цркву. Бол их тера да се моле за покој душе и присуствују богослужењима у потрази за утехом.
Бол омекшава срце, чинећи га пријемчивим за реч Божију, чак и ако оно раније, будући бешћутно, није прихватало ову реч. На пример, у цвету младости човек размишља само о себи, а не о неком другом. Има дипломе, славу, здравље, лепоту – све. Али када га болест прикује за кревет, он почиње да размишља другачије. Земаљска добра су сујетна и бесмислена, као и све на овоме свету. Могао бих да умрем. И која је сврха свега овога? И онда, рецимо, дође му нека особа и каже: „Прочитај ову књигу, види шта пише. Тако он први пут чује реч Божију. Када добије ову књигу, бол је већ припремио његово срце, учинио га пријемчивим. То значи да када отвори Јеванђеље и прочита га, човекова душа ће почети да се поново рађа. А када се болест повуче, особа, једва устајући из кревета, почиње да пажљиво анализира свој живот. И више не живи, као раније, у гордости и маштањима.
Болест и туга су примарни лекови које нам је дао Божији промисао, кроз које Бог покушава да нас приближи Себи и увећа нашу врлину.
Јов је био најбољи човек на земљи, али Бог је желео да га учини још бољим. И тек након што је прошао кроз искушења, Јов је постао познат. Иако љубазан и побожан, није био славан. И тек од тренутка када је прошао кроз искушења у труду и борби, био је овенчан и обогаћен. То је био почетак његове славе, која траје до данас. Његов сјајан пример може ојачати сваку особу која пролази кроз искушења. Ако је он, као светац, био тестиран, онда смо ми грешници подвргнути много озбиљнијим искушењима. И као резултат тога, Бог је Јова учинио светим, дао му дуг живот и благословио га два и три пута више за све оно што је изгубио. Тако је за страдалника постао одличан пример за сва времена. Само треба да се упоредиш са њим и смириш се говорећи: „Како је Господу мило, тако је и учињено; Нека је благословено име Господње!” (Јов 1:21). „Бог дао, Бог узео. И узевши моје дете, зар ми га Бог није дао? И узео га је. Где је моје дете? На небу. Он остаје тамо у миру.”
У сваком тесту лежи Божанска воља и корист, коју, наравно, човек не може одмах да примети. Међутим, временом ће се открити. Таквих примера има много.
То се десило са светим Андроником и Атанасијом. Били су супружници. Андроник је био златар и поседовао је прилично богатство. Један део је користио да би хранио је породицу. Други је поделио сиромасима, а трећи, без камате, дао људима којима је био потребан новац. У њиховој породици су одрасле две прелепе девојке. И једног дана обе су умрле од болести. Тако су родитељи сахранили обе ћерке. Неутешна, Атанасија је јецала на њиховом гробу. Плакао је и Андроник. Разочаран, вратио се кући а Атанасија је остала. Плакала је на гробу и узвикивала: "Децо моја, децо моја!" Ближио се залазак сунца и гробље се морало затворити. Изненада је Атанасија, која је била у огромној тузи, видела монаха како јој прилази, обраћајући јој се речима: „Госпођо, зашто плачеш?“
„Како да не плачем, оче? – мислила је да је испред ње гробљански свештеник. „Сахранила сам своју децу, своја два анђела. Ставила их у гроб, а мој муж и ја смо сада потпуно сами. За нас више нема радости.”
А монах јој одговори: „Твоја деца су на небу са анђелима. Они су у срећи и Божанској радости, а ти, дете моје, плачеш. И ти себе називаш хришћанком?”
„Дакле, моја деца су жива? Јесу ли оне анђели?"
"Наравно да су анђели."
Овај монах је био светац наше Цркве. Потом су Андроник и Атанасија ступили у манастир и постали свети.

Старац Јефрем, прогумaн светог манастира Филотеја

(„Практична духовна упутства за постизање духовног здравља и спасења.“)

приредила: Ј. Г. (Поуке.орг)

извор