31. децембар
Св. мученик Севастијан
Да би човек осетио унутарњи спокој претходно мора да очисти своју душу од прљавштине. То се ради кроз исповест. Отварајући своје срце пред духовником и исповедајући му своје грехе, човек се смирује. Тако му се отварају небеске двери, штедро га осењује благодат Божија и он постаје духовно слободан.
Пре него што се исповеди, душа човекова је сва у магли. Човек једва види кроз ту маглу нејасно и, зато, оправдава своје грехове. А исповест је као снажан ветар који развејава сву ту маглу и рашчишћава духовни видик. Зато, ако се они који ми долазе по савет нису исповедили, ја их, пре свега, шаљем да се исповеде па тек онда да дођу да разговарају са мном.
Неки ми тада кажу: „Старче, ако си већ у стању да схватиш шта би требало да урадим да бих решио свој проблем, што ми то не кажеш одмах?“ „Чак и да сам у стању да схватим шта би требало да радиш, ти још увек ниси спреман да прихватиш савет. Зато иди најпре да се исповедиш, а онда дођи код мене, и тада ћемо поразговарати.“
Исповешћу се човек очисти изнутра од свега непотребног и постаје кадар да доноси духовни род. Једном сам окопавао свој врт да бих посадио неколико струкова парадајза и дошао је један посетилац, и питао ме: „Старче, шта то радиш?“
„Шта радим?“ рекао сам му ја, „исповедам свој врт!“
„Како то, старче? Зар је врту потребна исповест?“
„Наравно да му је потребна. Уверио сам се да када исповедим свој врт, то јест када га очистим од камења, корова и трња, поврће које у њему расте буде чвршће и здравије, све лепше од лепшег! А ако оставим свој врт без такве исповести, онда у њему расту неки закржљали, жућкасти и кисели парадајзчићи.“
Recommended Comments
Нема коментара за приказ.
Please sign in to comment
You will be able to leave a comment after signing in
Пријави се одмах