Рекли су… о Београду

Београд је нискобуџетни Њујорк.

(Момо Капор)

***

Београд је најружнији град на свету на најлепшем месту на свету.

(Ле Корбизије)

***

Београд је опет огрејало сунце, јер нико други није хтео.

(Душко Радовић)

***

Кад је Корбизије рекао за Београд да је најружнији град на најлепшем месту, имао је пред собом резултате тих вишевековних рушења. Они данас који воле и познају овај град, не познају га на основу онога што су у њему видели или дотакли. Његов највећи и можда најлепши део је онај који је нетрагом нестао, па га више никада нећемо видети, снимити или додирнути. Али, историји припада и онај њен нестали део, који се више никада неће моћи реконструисати, онај део историје који се налази у нама, а не у свету око нас.

Очигледно, Корбизијеов најружнији град на најлепшем месту, кроз историју је био веома често најлепши град на најстрашнијем месту света. У закључку, могли бисмо парафразирати ‘Њујорк Тајмс’ из далеке 1876. године. Да се на турском походу у Европу није испречила Србија са Београдом (који је тада сравњен са земљом), данас би свакако као он изгледали Немачка и Француска, Беч, Минхен и Марсеј.

(Милорад Павић)

***

Ко је имао среће да се јутрос пробуди у Београду, може се сматрати да је за данас довољно постигао у животу. Свако даље инсистирање на још нечему, било би нескромно.

(Душко Радовић)

***

… дошавши, нађох најкрасније место од давнине, превелики град Београд, који је по случају разрушен и запустео, саздах га и посветих Богоматери…

(Деспот Стефан Лазаревић)

***

У Београду сам први пут (1973). Дошао сам и зато што никад још нисам био у овој средини, на истоку Европе. За кратко време сам утврдио две ствари, за мене врло важне: једе се изврсно, а приступ филмовима је много интелектуалнији него у Америци.

(Џек Николсон)

***

Колико сте ви тек имали да градите кад се зна да су бомбардовали и Немци и савезници. Лако је другим великим градовима Европе да се хвале својом лепотом… Имате леп мали зоо-врт… Казали су ми да је у време бомбардовања и зоолошки врт био порушен и да су животиње биле побегле на улице, али да су се саме вратиле назад… Стварно лепа прича – не знам да ли је истинита…

(Алфред Хичкок)

***

Посебно сам импресиониран ведром и топлом атмосфером Београда.

(Семјуел Бекет)

***

Тада су ми били потребни сусрети с људима који ме неће третирати површно као што ми се то код нас дешавало, с људима који сатима седе за столом и друже се, певају неке песме и увек имају страшно много да кажу. Тај београдски период је просто излечио моју душу…

(Ерскин Колдвел)

***

„Где је срце Београда?

Свугде и нигде.

Оно се крије у отменој лежерности чистача ципела који ће рећи: „Дај шта даш!“, у филозофски складној опуштености његових стараца који су преко главе претурили толико ратова, у јутарњем вицу који ће својим ведрим праском преобразити натмурено службеничко јутро у тролејбусу, у пријатељству келнера који се не устеже да седне са гостом испод „Липе“ и попије пиво, у уличној гужви у којој ће те се ретко када осетити странцем, ма одакле долазили, у лепоти ижврљаних зидова које нико не кречи, а на којима је исликана дирљива фреска уличних судбина, љубави, псовки, увреда, духовитости, фудбалских резултата, имена – све то на малтеру испод којег јос провирују упозорења: Проверено – мин њет! Сви на изборе! Живот дамо, Трст не дамо! – а изнад свега таблица одавно ишчезлог осигуравајућег завода „Сава“, који није успео ништа да осигура, а најмање себе, и бледи трагови промењених табли са уличним називима.

Дух Београда крије се у јединственом хаосу његових зелених пијаца, а пре свега у гипком ходу Београђанки. Београђанке на улици – то је за мене фантастичан модеран балет, без другог звука до лупкања потпетица на њиховим ципелама! Бледе, нагло израсле градске девојчице, одрасле на асфалту, одгојене погледима пролазника пуним жеља, самосталне, дрске и учтиве у исти мах, са урођеном елеганцијом довитљивих модискиња и лукаво скривеним сиромаштвом – оне су најлепша и најраскошнија представа коју Београд нуди погледу дошљака, све док некуда не ишчезну, као по нечијем тајном мигу, а улице остану неутешно пусте и голе.

Дух Београда је, најзад, и у осећању да сте код куће, да не можете пропасти јер сте међу својима, да увек и у свако доба можете да позајмите нешто ситнине, љубави, кров над главом и мало неопходног саучесништва пред зору…

Тај дух рађа смеле вертикале, из њега ничу нове четврти, а пропадају старе, он премошћава реке и раскрчује сплетове зарђалих колосека међу чијим праговима ниче трава, да би себи обезбедио што шири видик на реке и небо. Он се поиграва архитектуром и урбанистичким законима.

Фотографисан из ваздуха, тај град никада неће привући радозналог сакупљача лепота, ма колико вешто био сликан.

Једноставно, он није фотогеничан! Али ће зато учинити нешто посве друго: разбудиће готово физичку бол од чежње, онима што су макар само неколико дана провели на његовим улицама, баш као што је нека фотографија бивше љубави у стању да нас измучи до смрти.

План његових улица постаје нешто слично топографској карти нашег срца. Тај ће нас град опчинити шармом, а никад нам неће открити тајну шифру те чудне љубави, којој не знамо разлога. Остаћемо заувек његови добровољни заточеници, који су између безброј градова ремек-дела изабрали баш Београд да у њему проживе свој једини живот који им је дан.“

(Момо Капор) 

***

Данас, град је преплављен супротностима и културом: с једне стране шљунковит, сив и сиров, а са друге спокојан, калдрмаст и тих. У исто време је место за кулирање, као и за узбуђења. 

(New York Тimes)

***

Београд има мноштво тунела и скровишта испод своје површине, наслеђе старо хиљаду година, током којег су сви, од Византијаца до Турака желели да доминирају градом.

(The Sтаr)

***

Београд се убрзано намеће као кључна дестинација за путнике који трагају за нечим другачијим у познатом европском пејзажу.

(The Sheffield Sтаr’s Profile Magazine)

***

Опорављајући се од балканских немира, Београд је постао у потпуности модеран град са мноштвом фантастичних карактеристика које га издвајају од осталих европских градова.

(The Sun)

***

Београд нема довољно занатлија. Када смо замишљали будућност, замишљали смо је без кварова.

(Душко Радовић)

***

Ако човек привремено, за овај тренутак, занемари основни задатак који има у Београду, а то је сачувати голи живот на пешачким прелазима и тротоарима, преостаје му онај тежи: да се сачува од исповести познатих и непознатих људи.

(Борислав Пекић)

***

Небо је над Београдом пространо и високо, променљиво а увек лепо; и за зимских ведрина са њиховом студеном раскоши; и за летњих олуја када се цело претвори у један једини тмурни облак који, гоњен лудим ветром, носи кишу помешану с прашином панонске равнице; и у пролеће кад изгледа да цвате и оно, упоредо са земљом; и у јесен кад отежа од јесењих звезда у ројевима. Увек лепо и богато, као накнада овој чудној вароши за све оно чега у њој нема и утеха због свега што не би требало да буде.

Али највећи раскош тога неба над Београдом, то су сунчеви заласци. У јесен и у лето они су пространи и јарки као пустињске визије, а зими пригушени тмастим облацима и рујним маглама. А у свако доба године врло су чести дани кад се огањ тога сунца које залази у равници, међу рекама под Београдом, одбије чак горе у високој куполи неба, и ту се преломи и проспе као црвен сјај по разасутој вароши. Тада сунчано руменило обоји за тренутак и најзабаченије углове Београда и одблесне у прозорима и оних кућа које иначе слабо обасјава.

(Иво Андрић)

***

Београд је фантастичан европски град, повезан са светом.

(Анџеј Вајда, филмски редитељ)

***

Стигао сам у Београд зими и видео своје детињство: улице затрпане снегом, лица слична као у Америци моје младости. Било је то врло дирљиво.

(Сол Белоу)

***

Овај велики град био је, изгледа, одувек овакав: истрган, просут, управо као да никад не постоји, него вечно настаје, дограђује се и опоравља. С једног краја ниче и расте, а са другог вене и пропада. Увек се креће и таласа, никад не мирује и не зна шта је спокој и тишина. Град на две реке, на великом простору сапет ветровима.

(Иво Андрић)

***

Ако ћемо поштено, Београд овог јутра не изгледа богзнакако. Гледамо га упитно а он невољно слеже раменима Карабурме и Бановог Брда: данас му не иде, Београд данас нема свој дан.

(Душко Радовић)

***

Највеће богатство Београда нису руде ни минерали. Нису ни девизне, ни динарске залихе. Није ни наше традиционално гостопримство. Највеће богатство су девојке! И мајке што их рађају.

(Прљави инспектор Блажа)

***

Још понегде у Београду постоје тарабе, а уз тарабе расте коров јаког, опорог мириса… Гугутка гугуче на грани дивље крушке, а залутали пољски миш бежи од страха или глади… Све то још постоји негде, у некој улици без имена и кући без броја… Закачило се као чичак за ногавицу велеграда и путује временима и просторима којима не припада.

(Душко Радовић)

***

Београд није ни највећи, ни најстарији, ни најлепши град на свету, али неки кажу да је један од највеселијих.

(Јово Анђић)

***

Београд није у Београду, јер Београд, у ствари и није град – он је метафора, начин живота, угао гледања на ствари.

(Момо Капор)

***

Цветајући и добро насељен град.

(Идризи, арапски географ)

***

Како се често дешава да путник посети неко чувено место очекујући много, а одлази из њега потиштен и разочаран. Овакви случајеви су са Атином, Рајном, Црквом светог Петра у Риму. Међутим, отишао сам у Београд не очекујући ништа – ни декор, ни призоре, ни веселост нити ишта занимљиво – а сада сам потпуна жртва његовог заводљивог шарма да од њега морам да се одвојим са највећим болом. Ово је неко ново осећање: заљубити се у један град.

(Хербет Вивијен, путописац)

***

Нема града на свету око кога су се јагмили толики народи, под чијим су се бедемима водиле толике битке, који је толико пута мењао власника и педесет пута уништаван да би се свих педесет пута поново из историјског гроба подигао – као што је наш Београд. Па зар та чињеница што је тај град српски ни најмање о Србима не говори?

(Борислав Пекић)

***

Од свих мени познатих градова ова варош има најљепши положај, највише свијетла и сунца. То је најбјелији, најпленерскији од свих градова које познам, бијело и сунчано мјесто, као да је изабрао да буде слика слободе и свјетлости у племену нашему.

(А. Г. Матош)

***

Ноћ пада у главном граду бивше Југославије и музика испуњава ваздух. Свуда.

(The New York Times)

***

Да ли је ико икада питао Београд шта би волео да буде кад порасте?

Београд су вековима рушили многи, а градили су га само Београђани!

Нису у Београду само улице слепе.

Разбојници нас пресрећу и пљачкају по мрачним улицама и парковима Београда. Фини људи то не раде! Они пљачкају из фотеље!

Од када смо последњи пут победили природу у Београду, она се скроз повукла у себе и нигде је нема!

(Афоризми Нинуса Несторовића)

https://www.danubeogradu.rs/rekli-su-o-beogradu/