о. Олег Стењајев - О савременој омладини

Млади радије проводе време по дискотекама и ноћним клубовима, него у молитвама и
проучавању Светог Писма. Компјутер им је постао важнији од књига, виртуелна реалност ближа им је од стварне реалности. И они сами су у својој виртуелној неодговорности слични некој нереалности. Ми не разумемо њих, они не разумеју нас. Контузија греховном пожудом јесте главни бич нама савремене омладине. Они убрзано расту, али су духовни патуљци, а неки међу њима и чудовишта. О последњим данима је речено: Биће пометња у многим местима, са неба ће се често слати огањ; дивље звери промениће места своја, и нечисте жене рађаће чудовишта (3. Јездр 5, 8). Ова чудовишта која убрзано расту и висином превазилазе своје родитеље, обавијени дуванским димом и истетовирани, ходају у групама по нашим
парковима и улицама и киње и муче недужне људе. Њих се плаше чак и криминалци, јер су гори од сваког криминалца.
Постоји, међутим, и друга младост, младост која је предана Богу. Управо о таквој младости је речено у Писму: Боже, научио си ме од младости моје, и до сада објављујем чудеса Твоја. И до старости и оседелости, Боже мој, не остављај ме, докле не објавим мишицу твоју свему нараштају долазећем, моћ Твоју и правду Твоју (Пс 70, 17-18).
Хришћански родитељи дужни су да за своју децу обезбеде уистину религиозни живот. Речено је: И ви, очеви, не раздражујте децу своју, него их подижите у васпитању и науци Господњој (Еф 6, 4) и: Учи дете према путу којим ће ићи, па неће одступити од њега ни када остари
(Приче Сол 22, 6).

Младост је време посебних и за дете сасвим нових искушења, каква му раније нису била позната. Ступајући у свет одраслих, дете се суочава са стресом нове форме свог постојања, због чега је неопходно да му се укаже духовна помоћ. О младима је речено: Бежи од младалачких жеља, а држи се правде, вере, љубави, мира са свима који призивају Господа од чистога срца (2 Тим 2, 22). Младалачке пожуде су почетак озбиљних падова за нашу децу. Наравно, од оних времена када је написан Нови Завет, много тога се променило у нашем животу, није се изменила само људска природа. Због тога је реч Божија актуелна и делотворна као и раније. Управо је Библија оно што може помоћи нашој деци да сагледају суштину проблема који се надвијају над њима.
С друге стране, Свето Писмо помаже младој особи да стекне наду у будућност. Пошто је Реч Божија Божије руковођење за делање, од Светог Писма би требало очекивати оне савете, који реално могу да нам помогну. Хиљаде и хиљаде младих хришћана, који слушају библијске поуке, на сопственом искуству се уверавају како Божји закони позитивно утичу на њихов живот. Свето Писмо помаже и младима и старима, па чак и оним најмлађим. Разумевајући Реч Божију и примењујући њене савете у свакодневном животу, наша омладина ће бити у стању да се исправно пронађе и у овом и у будућем животу.
У Светом Писму је речено: Опомињи се Творца својега у младости својој, пре него дођу дани и приспеју године за које ћеш рећи: нису ми угодне (Проп 12, 1). Задовољства и заноси младости пре или касније ће заситити човека, он ће исцрпети своју грешну машту, и са чим ће тада остати, ако га светлости истине Божије ни најмање није дотакла?!
Према томе, ако су ваша деца престала да посећују храм, немојте мислити да сви ваши покушаји да њихову душу просветлите јеванђелском светлошћу нису крунисани никаквим успехом. Ова светлост ће им у једном тренутку помоћи да се врате у Дом Божији. Ако су се ваша деца већ исповедала и причешћивала, никакви сурогати и фалсификати неће моћи да им замене оно што су имала у Христу. Младост ће их, у својој греховној и моралној  неодговорности, опустошити и осакатити, али ће се током година појавити жеља која се
некада појавила код блудног сина. Када је једном постао свестан све погубности својих лутања по далекој земљи, блудни син је завапио: Оче, сагреших небу и Теби, и више нисам достојан назвати се сином Твојим; прими ме као једног од најамника Својих (Лк 15, 18-19).

У Светом Писму је такође речено: А Исус им рече: Ја сам Хлеб живота, који Мени долази неће огладнети, и који у мене верује неће никад ожеднети... и онога који долази Мени нећу истерати напоље (Јн 6, 35-37).

Да, сад се догађа да наша деца понекад престану да посећују храм; међутим, када она, опустошена, пожеле да се врате, Господ их неће одгурнути и истерати, него ће их примити, угрејати од студени и поново учинити чедима Божијим.
Човеково највеће преимућство и богатство је служење вечном Богу. Нажалост, многи родитељи виде срећу своје деце у мноштву ствари, мноштву предмета и мноштву укусне и корисне хране. Благостање, међутим, пустоши душу и чини је потпуно непријемчивом за узвишену правду Божију. У Светом Писму је речено: А кад имамо храну и одећу, будимо овим задовољни. А који хоће да се богате, упадају у искушење и замку, и у многе луде и погубне жеље, које гурају људе у пропаст и погибао (1 Тим 6, 8-9).
Децу би требало васпитавати тако да не буду привезана за богатство и овоземаљска добра и да, уместо тога, буду предана Богу. Шта је, међутим, преданост Богу? И како у себи развити сличну особину? Преданост Богу подразумева дубоку личну привезаност за Творца, привезаност која извире из срца, подстичући дубоку благодарност Богу за све што имамо у овом животу. Савремена омладина губи ово осећање управо зато што желе превише сувишних ствари и што не цене оно што имају. Једном речју, њих уништава похлепа. Преданост Богу ослања се на страх да ћемо нечим нарушити Његову Свету вољу. Управо нас
преданост Богу подстиче да се удаљимо од свега онога што нас омета да живимо онако, како је Богу угодно. У Светом Писму је речено: Јер ништа не донесмо на свет; јасно је да ништа не можемо ни однети (1 Тим 6, 7).

o. Олег Стењајев

Извор: Лист „Храм“