Одуховити ерос

Обично се чулна љубав одваја од „љубави у пуном смислу те речи“. Таква подела је неопходна јер у руском језику нема речи за означавање различитих врста „љубави“.

У грчком језику такав проблем се не јавља: постоји φιλια (пхилиа) - љубав-пријатељство, ερως (ерос) - љубав-привлачност, αγαπη (агапе) - духовна љубав и στοργη (сторге) - друштвена, породична љубав. А на руском можете рећи: „Волим пиво“, „Волим те“ и „Бог воли човека“ -све са једном истом речју.

Наравно, чулну љубав разликујемо не само из лингвистичких разлога. „Ерос“ се разликује од љубави по томе што је превише оптерећен страшћу. У чулној љубави може бити толико телесног искуства, емоционалних стања и заједничких искустава, да лична, натчулна комуникација измиче у позадину, а може постати и потпуно невидљива. За особу захваћену страшћу се каже да је „изгубила главу“; заједно са главом може да изгуби личну и делатну љубав, односно да изгуби широк спектар искустава, енергије и избора.

Најсензуалније време љубави назива се „медени месец“. А поента није само у „слаткоћи“, већ и у томе да је ово време сензуалне гозбе, карневала, празника. Али, колико младенаца помисли да је један од задатака овог периода продуховљење љубави! А то је могуће само ако однос према чулној љубави није обезвређен: ако се према чулној љубави односи као према прихватљивом злу, пожуди тела, сваки духовни задатак одмах нестаје. Постаје небитан.

У савременој масовној култури, нажалост, укорењен је управо девалуирајући однос према чулној љубави као биолошком или хормонском процесу, инстинкту, као задовољству и забави. Овде намерно избегавамо термине „секс“, „копулација“ и друге медицинске и биолошке описе физичке стране љубави који своде интимни однос супружника на чин физиологије – „сексуалну комуникацију“, јер он обухвата не само и не толико физичко јединство мужа и жене, већ и емоционално и духовно: „И постаће двоје једно тело".

Такође, постоји велики број изопачења љубави која настају тамо где љубави више нема, већ само насиље, манипулација, перверзије (перверзија је болно одступање од норме у сфери сексуалног живота. Ово је изобличење и одступање које захтева лечење ).

Поред вулгарности и цинизма, постоји још једна крајност – лицемерје, које често, нажалост, постоји међу православним хришћанима. Протојереј Алексије Умински овако описује овај проблем:

„Нажалост, пречесто се чује да је сексуална жеља повезана са последицама пада и да је „разметна страст заразила људску природу“. Изводи се закључак да однос међу супружницима не може бити чист, па стога, једино оправдање за ове не сасвим чисте брачне односе може бити рађање. По овој логици, свака интимност која нема за сврху зачеће, препозната је као грех. Или, још једна уобичајена идеја која егзистира је да су брачни односи нека врста попустљивости према људској природи која је спречава да почини прељубу. На основу таквих погледа на интимност, хришћански супружници почињу да се удаљавају, плаше се да покажу нежност, и у брачној интимности имају све већи осећај кривице.

У свим овим случајевима, чулна љубав се претворила у своју супротност – у гађење према човеку. Јасно је да у таквим ситуацијама нећемо моћи да помислимо ни на шта духовно. А зрела љубав подразумева да је чулна љубав управо љубав, а не њена супротност.

Одуховљење љубави, како у осећањима тако и у односима, је задатак сваке одрасле личности. Шта је „продуховљење љубави“? То је смисао, правац и радост привлачности, жеље, односа, осећања и мисли – пред Богом и са Богом. Осећајући неодољиву снагу привлачности према другој особи, спреман сам да волим пред лицем Бога, своју породицу и пријатеље, стојећи пред свима као појединац, не скривајући своје лице, преузимајући пуну одговорност за своје односе и њихове плодове.

Продуховљење љубави је њено уздизање до највишег достојанства, до љубави према Богу. Задатак је трансформисати "ерос" и повезати га са "агапе", "пхилиа" и "сторге". Тако настаје истинска људска љубав, у којој се човек преображава, приближавајући се подобију Божијем.

Протојереј Андреј Лоргус

приредила: Ј. Г. (Поуке.орг)

извор