Митрополит Солуна Филотеј: Не искључивању!

Еванђелско зачало данашњег празника Светог апостола и јеванђелисте Матеја (Мт. 9, 9–13) дубоко потреса начином на који открива величину Христове љубави и милости. Матеј, прије него што је постао Његов ученик, био је цариник — човјек који је презиран, као сарадник Римљана, друштвено изолован и сматран грешником. Ипак, Христос га не одбацује. Прилази му и упућује му позив: „Пођи за Мном“. А Матеј, без оклијевања, оставља све, пође за Њим и преображава се од грешника у Апостола.

Када се фарисеји саблажњавају видјећи Исуса како сједи за трпезом са цариницима и грешницима, Он им одговара рушећи сваку предрасуду: „Не требају здрави љекара, него болесни“. Свети Јован Златоусти то овако тумачи: „Христос се не удаљава од грешника, већ их привлачи, као што љекар не избјегава болесне, него их лијечи“ (PG 57, 78).

Христос се позива и на пророка Осију: „Милост хоћу, а не жртву“ (Ос. 6, 6), подсјећајући да Бог више жели срце које је сажаљиво, него жртву која се приноси без љубави. А свети Григорије Богослов објашњава да је „милост узвишенија од жртве, јер је жртва спољашње дјело, док је милост покрет срца. А Бог тражи срце“ (Слово 42).

Исто тај дух сусрећемо и код новијих светитеља. Свети Пајсије Светогорац је говорио: „Христос је дошао да спасе, а не да осуди; Он никога не одбацује, него све стрпљиво чека са љубављу.“ А свети Порфирије додаје: „Бог не тражи наш страх, него нашу љубав; Он не жели да нас казни, већ да нас исцијели.“

Бивши цариник Матеј, стога, представља живи примјер покајања и наде. Од презреног пореског службеника преображава се у Апостола и Јеванђелисту, показујући да нико није искључен из Божије благодати. Бог не гледа на прошлост, већ на спремност срца за преумљење. И као што карактеристично пише Свети Исак Сирин: „Не мрзи грешника, јер сви смо грешни; омрзни његов гријех, али се моли за њега“ (Слово 90).

У свијету који често одбацује, искључује, маргинализује и жигоше људе, Христова порука је јасна и радикално другачија: милост је изнад суда. Бог нас позива да гледамо свога ближњег са саосјећањем и разумијевањем, као што и Он гледа нас. Само тако можемо бити Његови истински ученици — дјеца Божија која познају исцјелитељску и преображавајућу силу љубави.

Превео: п. Никола Гачевић

извор