Када пред родитељима поново постанем дете

Ово људи најлакше примете код свог супружника. Док су сами заједно, супружник је једна особа. Чим се појаве његови родитељи он улази у улогу детета.

Ово се догађа и нама, само што то теже приметимо код себе. 

О чему се ради и како приступити томе да бисмо то полако почели да мењамо?

Будући да смо велики део живота у коме смо форматирани као личности провели под ауторитетом наших родитеља, природан ”условни рефлекс” јесте да се брзо вратимо у улогу детета када се нађемо/чујемо са њима.

Није тачно да је потребно само време да би се ово променило (верујем да знате људе који имају 50+ година а и даље имају исти изазов са родитељима).

Потребно је да се посвети пажња томе шта се у нама буди када само помислимо на следећи сусрет са родитељима и да научимо шта са тим да радимо.

Углавном се буде страх и узнемиреност који имају за циљ да нам помогну да будемо опрезни и сачувамо однос са њима. Међутим, ако ми не научимо да управљамо нашим страхом, тада нас тај страх од родитеља и њихове реакције паралише и врати у улогу немоћног детета. 

Да бисмо научили да свесно препознамо, ОСЕТИМО У ТЕЛУ и отпустимо страх, неопходан нам је сигуран однос са неким за кога знамо да ће моћи да нам помогне у томе. 

Кључно је научити свесно у телу осетити страх да бисмо могли да овладамо њиме и то је тешко речима описати. Зато овакве процесе пролазимо у групном раду са људима који имају исте такве изазове и онда једни другима постајемо подршка и заједница сигурности. 

др Данило Михајловић