Велики је онај који је свестан да је све створено од Некога ко је Љубав

Из обраћања новопрестављеног архимандрита Василија (Гондикакиса), игумана светогорског манастира Ивирон, на Православном богословском факултету у Београду, 2012. године. Превео: Архиепископ западноамерички г. Максим (Васиљевић)

Истина Цркве је један бљесак, експлозија, али је сама по себи тиха, не стварајући буку. Херој у Цркви је заправо светитељ: смерни, духоносан, онај који је постао бог по благодати, који је по благодати до те мере узрастао да је постао сместилиште несместиве Тајне. Он се већ налази у Рају и постао је Рај за сваког човека, и праведног и неправедног. Дакле, то је „човек садашњег века са духом Будућег века.“

Сунцем праведности може да блиста и зрачи неки неупадљив, анониман човек, неко на кога нико не обраћа пажњу и ко је непознат за своју средину. Он има вредност, управо зато што је човек, вреди не због онога што има, већ због онога што јесте.

Када трпељиво подноси свако искушење говорећи: „Нека буде воља Твоја“; тада Тајну, посету благодати, прима тајанствено, тихо, и улази у други простор или „област нове твари“. Тада му све служи на корист, на свему је благодаран и он бива благослов за читав свет.

За Цркву није велики онај ко поседује умне или било какве друге способности, већ онај који је примио дар живота са благодарношћу и бива свестан да је све створено од Некога ко је Љубав.

Тај Невидљиви и Несхватљиви је Онај који је све добрим учинио и наставља да све чини добрим. И када човек то увиди и нађе смирај, тада у себи сажима свеукупну Тајну и постаје сарадник у Тајни спасења и читавог света. 

+++

Високопреподобни архимандрит Василије (Гондикакис), настојатељ манастира Ивирон на Светој Гори, упокојио се 17. септембра 2025. године, а сахрањен 18. септембра на ивиронском монашком гробљу.

Старац Василије је препознатљив по дубокој теолошкој монашкој мисли, посебно ослоњеној на личности Св. Григорија Паламе и Св. Николе Кавасиле.

Био је преко две деценије и игуман светогорског манастира Ставроникита.

Као познати духовник, неговао је братске и очинске односе са Српском православном црквом. Неколико пута је гостовао као предавач на Православном богословском факултету у Београду.

Вечан спомен!

Извор: Хиландар.орг