Питање постојања Бога вековима је заокупљало пажњу највећих умова – од античких мислилаца, преко средњовековних филозофа и теолога, до модерних научника. Њихова уверења била су различита: од дубоко религиозних, преко неконвенционалних веровања, до агностицизма и атеизма; а има и оних који су током живота мењали своја убеђења. Док су неки у сложености свемира видели јасан доказ о творцу, други су Бога дефинисали кроз законе природе или унутрашње етичко искуство.
ХЕРАКЛИТ (око 535–475 п.н.е.)
Хераклит, старогрчки мислилац, филозоф природе и логоса, не говори о Богу као личности, већ као космичком принципу реда и нужности, различитом од људских моралних категорија.
„Богу је свеједно, појмове добра и зла измислили су људи.”
__
ПИТАГОРА (око 570–495. п.н.е.)
Питагора, старогрчки филозоф и математичар, космос схвата као хармоничан поредак заснован на броју, при чему је божанско присутно као космички закон и мера свих ствари, а не као лични Бог у каснијем теистичком смислу.
„Број је владар облика и идеја и узрок богова и демона.”
„Када би Бог хтео да се учини видљивим људима, изабрао би светлост за своје тело, а истину за своју душу.”
__
КОНФУЦИЈЕ (551–479 п.н.е.)
Конфуције, најзначајнији кинески филозоф, учитељ и социјални реформатор који је обликовао источноазијску цивилизацију, веровао је у „Тијан“ као космичку силу која уређује свет. Иако се његово учење често назива „религијом оптимистичног хуманизма“, он је избегавао дискусије о загробном животу и духовима, верујући да човек прво мора научити како да служи људима пре него што покуша да служи божанствима.
„Небо (Тијан) не говори, али све чини јасним.“
__
СОКРАТ (469–399 п.н.е.)
Сократ, чувени старогрчки филозоф, зачетник етичке мисли, веровао је у божански разум , као извор морала. Иако је користио термин "богови" у складу са традицијом, он је у кључним тренуцима често говорио о Богу у једнини, као врховном уму или интелигенцији која управља светом, што многи виде као претечу монотеизма. Управо због одступања од државне религије, Сократ је 399. п.н.е. оптужен за безбожништво и осуђен на смрт.
„Молитве би требало да буду благослови, јер Бог већ зна шта је најбоље за нас.”
__
ЕПИКУР (341–270 п.н.е.)
Епикур, старогрчки филозоф, оснивач епикурејске школе, није негирао постојање богова, али одбацује идеју Бога који управља светом и који се уплиће у судбину људских живота. Епикур је негирао божанску интервенцију како би ослободио људе страха од смрти и богова, истичући да се зло у свету не слаже са појмом свезнајућег и добротворног бога.
Епикуров парадокс: „Да ли је Бог вољан да спречи зло, али не може? Онда он није свемоћан. Да ли може, али не жели? Онда је зао. Да ли је и способан и вољан? Откуд онда зло? Зар није у стању ни хтети? Зашто га онда називати Богом?“
__
СЕНЕКА (4 п.н.е.–65 н.е.)
Римски филозоф стоичке школе, државник и писац. За Сенеку, Бог је присутан као разум и морални закон у самом човеку; божанско је унутрашње, а не спољашње.
„Живи са људима као да те Бог гледа, а обраћај се Богу као да те слуша.”
„Бог је близу тебе, с тобом, у теби.”
__
АВГУСТИН (354–430)
Августин је био римски теолог и филозоф који је заступао божанску благодат као основ за спознају и спасење.
„Бог је ближе мени него што сам ја сам себи.“
__
ТОМА АКВИНСКИ (1225–1274)
Тома Аквински, филозоф и теолог који је спојио Аристотелову филозофију са хришћанским учењем, сматрао је да разум може показати постојање Бога, али вера је неопходна за потпуну истину.
„Постојање Бога може се доказати разумом, али Његово савршенство захтева веру.“
__
ЛЕОНАРДО ДА ВИНЧИ (1452–1519)
Овај чувени проналазач, инжењер, вајар, сликар и научник, описан као идеалан пример "ренесансног човека" и "универзални геније", сматрао је да се божанско открива кроз природу, уметност и техничка ремек дела, комбинујући рационално разумевање и дубоко дивљење природним законима:
„Људско стопало је ремек дело инжењеринга и уметности.”
__
НИКОЛА КОПЕРНИК (1473–1543)
Пољски астроном и математичар, веровао је да универзум има божански поредак; његова хелиоцентрична теорија сматра се научним открићем који открива ред и хармонију створену од Бога.
„За Бога незнање не може бити цењеније од знања.”
__
ЂОРДАНО БРУНО (1548–1600)
Ђордано Бруно је био филозоф, теолог и космолог, који је заступао пантеистичко схватање Бога, по којем је Бог нераздвојив од природе и космоса, што га је довело у сукоб са Црквом.
„Ако Бог није сама Природа, Он је свакако природа Природе, и душа је Душе света, ако Он није сама душа.“
__
ГАЛИЛЕО ГАЛИЛЕЈ (1564–1642)
Астроном, физичар и математичар Галилео Галилеј, био је деиста који је веровао да Бог делује кроз законе природе; сматрао је да наука и вера у Бога нису у сукобу:
„Математика је језик на коме је Бог написао универзум“.
__
РЕНЕ ДЕКАРТ (1596–1650)
Рене Декарт, француски филозоф, математичар и физичар, био је рационалиста који полази од сумње и разума, али сматра да је постојање Бога неопходно као гаранција истине и поузданости људског сазнања.
„Било како било, у мом уму је укорењено мишљење одавно, наиме да постоји Бог који је у стању да учини све и који је мене, оваквог какав јесам, створио.”
__
БЛЕЗ ПАСКАЛ (1623–1662)
Паскал је био великан математике, физике и филозофије. Као убеђени хришћанин, сматрао је да је Бог доступан не разуму већ „срцу“, а вера превазилази рационалне доказе:
„Тиме што се отворено јавља онима који Га свим срцем траже и скрива од оних који свим срцем беже од Њега, Бог регулише људско знање о себи.”
__
ГОТФРИД ВИЛХЕЛМ ЛАЈБНИЦ (1646–1716)
Лајбниц је био немачки филозоф, математичар и логичар, који је настојао да помири разум, науку и веру. Познат је по учењу да је овај свет „најбољи од свих могућих светова“, створен по божанском разуму:
„Да нема најбољег од свих могућих светова, Бог не би створио ни један“.
__
РОБЕРТ БОЈЛ (1627–1691)
Истакнути ирски филозоф, хемичар и физичар; сматра се једним од оснивача модерне хемије и пиониром модерне експерименталне научне методе.
„Прави природњак када год проникне у тајне творевине својим сазнањем, неизбежно свуда у њима види прст Божији”
__
ИСАК ЊУТН (1643–1727)
Енглески математичар, физичар и астроном. Теиста који је веровао у свемоћног и мудрог Бога; сматрао је да је божанско присутно у законима природе и поретку свемира, а не као лични управљач светом.
„Задивљујући поредак у свемиру може се приписати само једном свемоћном и премудром бићу. Ово узвишено биће управља светом не као његова бит, већ као Господар свега. ”
__
БАРУХ ДЕ СПИНОЗА (1632–1677)
Холандски филозоф Барух де Спиноза дефинише Бога као једину, апсолутно бесконачну супстанцију, при чему су Бог и природа једно исто. Сматра се најпознатијим представником пантеизма у модерној филозофији.
„Бог је једина ствар која је узрок саме себе, односно, којој није потребна ниједна друга ствар да би била схваћена. Човек је само модус у Божијем духу или модус природе који зависи од њене целине и подвргнут је њеним законима.”
__
ВОЛТЕР (1694–1778)
Волтер је био француски филозоф и писац. Заступао је деизам: веру у рационалног Творца, али је оштро критиковао црквену догму и фанатизам.
„Веровати у Бога је немогуће; не веровати у Њега је апсурдно.”
„Када Бог не би постојао, требало би га измислити.”
__
ДЕЈВИД ХЈУМ (1711–1776)
Филозоф, историчар и есејиста, емпириста.
Хјум је радикални скептик према рационалним доказима за постојање Бога и оштар критичар антропоморфних представа божанства.
„Апсурдно је веровати да Бог има људске страсти, и једну од најнижих људских страсти, немиран апетит за аплаузом.“
__
ЖАН-ЖАК РУСО (1712–1778)
Филозоф, писац и политички мислилац, француски просветитељ.
Русо заступа дубоко личну, унутрашњу религиозност и веру у Бога као морални принцип који се открива у природи и савести:
„Видим Бога свуда у Његовим делима. Осећам Га у себи; видим Га свуда око себе.“
___
ИМАНУЕЛ КАНТ (1724–1804)
Кант је био немачки филозоф који је одбацивао могућност рационалног доказивања Бога, али сматра да је вера у Бога нужна као морални постулат практичног разума.
„Не можемо да схватимо Бога; можемо само да верујемо у Њега.“
„Осим моралног понашања, све што човек мисли да је у стању да учини да би се понашао богоугодно јесте пуко сујеверје и верска лудост.”
__
ЈОХАН ВОЛФГАНГ ГЕТЕ (1749–1832)
Немачки писац, песник, мислилац и природњак. Његово схватање Бога је блиско Спинозином пантеизму. Према његовом схватању, божанско се открива кроз природу и њене силе, а не кроз догму:
„У природи постоје два елемента – сила и материја, а сила је Бог; зато треба волети сву природну силу.”
__
МАЈКЛ ФАРАДЕЈ (1791–1867)
Енглески физичар и хемичар. Дубоко религиозан, али строго раздваја научни рад од теолошких тумачења.
„Наша наука, откривајући нам чуда природе, треба нас надахнути дивљењем према Ономе ко их је начинио.”
___
ФРИДРИХ НИЧЕ (1844–1900)
Немачки филозоф и културни критичар. Одбацује традиционални теизам и хришћански морал, а „смрт Бога“ означава историјски и културни слом религијских апсолута:
„Не могу да верујем у Бога који жели да га хвале све време.....
Да ли је човек једна од Божјих грешака или је Бог људска грешка?“
__
ЧАРЛС ДАРВИН (1809–1882)
Британски природњак, биолог и геолог који је поставио темеље модерне науке о животу кроз теорију еволуције путем природне селекције. Током живота прешао је из фазе традиционалног теизма ка агностицизму; никада се изричито није прогласио атеистом.
„Немогућност схватања да је овај велики и чудесни универзум, са нама као свесним бићима, настао сасвим случајно, чини ми се као главни аргумент за постојање Бога; међутим и даље нисам у стању да одлучим да ли тај аргумент има стварну вредност.”
„Никада нисам био атеиста у смислу да поричем постојање Бога. Становиште агностика би се боље подударало са стањем мог ума.”
___
МАРИЈА КИРИ (1867–1934)
Пољска и француска физичарка и хемичарка, двострука нобеловка. Иако васпитана у католичкој Пољској, након личних трагедија и посвећености науци, удаљила се од организоване религије и Бога, фокусирајући се на објективно истраживање природе.
___
НИКОЛА ТЕСЛА (1856–1943)
Никола Тесла био је један од највећих светских умова, проналазача и научника у области физике, електротехнике и радиотехнике. Говорио је о космичком принципу, интелигентној сили или енергији, избегавајући класични религијски језик.
„Постоји у васиони неко језгро од куда ми добијамо сву снагу, сва надахнућа, оно нас вечито привлачи, ја осећам његову моћ и вредности које оно емитује у целој васиони и тиме је одржава у складу.”
„Дар менталне енергије долази од Бога, врхунског бића и ако ми концентришемо наше мисли о тој истини, постајемо складни са овом великом моћи.”
__
ТОМАС ЕДИСОН (1847–1931)
Амерички изумитељ и предузетник. Веровао је у важност рада, истраживања и људске креативности; његов став о Богу био је ближи деизму — сматрао је да универзум функционише по природним законима, а људски напор открива и користи његове могућности.
„После вишегодишњег истраживања догађаја у природи морам да признам да постоји већа интелигенција.”
___
АЛБЕРТ АЈНШТАЈН (1879–1955)
Немачко-амерички физичар, један од највећих умова савремене науке.
Ајнштајн одбацује личног Бога, али говори о „космичкој религиозности“ и Богу као рационалном поретку природе, блиско Спинозином схватању.
„Моја се религиозност састоји у понизном дивљењу бесконачно узвишеном духу који се открива у оно мало ствари које можемо разумети о спознатљивом свету. То дубоко емоционално уверење у присутност више разумне снаге која се открива у неспознатљивом свемиру, формира моју идеју Бога.”
„Ја верујем у Спинозиног бога, који открива самог себе у законитој хармонији света, али не у Бога који брине о вери и делима људских бића.”
__
СИГМУНД ФРОЈД (1856–1939)
Аустријски психијатар и оснивач психоанализе, религију тумачи као психолошку пројекцију и колективну илузију:
„У суштини Бог је ништа друго до уздигнути отац.”
„Религијске идеје су настале из исте потребе као и сва друга постигнућа културе: из потребе да се бранимо од надмоћи природе која нас ломи.”
__
КАРЛ ГУСТАВ ЈУНГ (1875–1961)
Чувени швајцарски психијатар, оснивач аналитичке психологије, познат по истраживању несвесних дубина људске психе, о Богу није говорио догматски, већ као архетипској и психолошкој реалности.
„Не верујем у Бога. Знам да Бог постоји.“
__
МАКС ПЛАНК (1858–1947)
Немачки физичар и зачетник квантне теорије Макс Планк сматрао је да наука и вера нису у сукобу и да разум указује на интелигентни принцип изнад природе:
„Сва материја настаје и постоји само захваљујући сили која доводи честицу атома у вибрацију и држи заједно овај најситнији соларни систем атома. Морамо претпоставити иза ове силе постојање свесног и интелигентног ума. Овај ум је матрица све материје.”
__
ЛУЈ ПАСТЕР (1822–1895)
Луј Пастер, чувени француски микробиолог и хемичар, заступао је уверење да научно истраживање продубљује поштовање према Створитељу:
„Што више проучавам природу, то више остајем запањен и задивљен пред делима Створитеља.”
__
МИХАЈЛО ПУПИН (1858–1935)
Један од најзначајнијих светских научника и проналазача, никада није крио своју религиозност.
„Светлост звезда је део животног даха Бога. Никад нисам погледао у небески свод, а да нисам осетио овај божански дах и да ми душа није устрептала.”
__
ВЕРНЕР ХАЈЗЕНБЕРГ (1901–1976)
Хајзенберг је био немачки теоријски физичар и нобеловац, који се сматра оцем квантне механике. Позната је његова изјава:
„Први гутљај из чаше природних наука учиниће вас атеистом, али на дну чаше вас чека Бог”
__
ВЕРНЕР ФОН БРАУН (1912–1977)
Немачко-амерички ваздухопловни инжењер и један од најважнијих пионира ракетне технологије и истраживања свемира у 20. веку, био је дубоко религиозан човек који је веровао да су наука и религија „сестре”:
„Мислим да је тако тешко разумети научника који не признаје присуство супериорног бића иза рационалног постојања Универзума, као што је тешко схватити теолога који би порекао напредак науке.”
__
РИЧАРД ДОКИНС (1941– )
Докинс је истакнути британски еволуциони биолог и један од најгласнијих савремених заговорника атеизма, који сматра да је вера у Бога интелектуално неоправдана:
"Што више разумете значај еволуције, више се удаљавате од позиције агностика ка атеизму."
___
СТИВЕН ХОКИНГ (1942–2018)
Хокинг је био енглески теоретски физичар и космолог, познат по револуционарном раду на пољу црних рупа. Сматрао је да закони физике могу објаснити настанак универзума, без Бога као творца.
„Оно што сам урадио је да покажем да је могуће да због начина на који је универзум настао он буде детерминисан законима науке. У том случају, није потребно да се обраћамо Богу за објашњење како је Универзум настао… Ово не доказује да Бог не постоји, него само да он није неопходан.”
„Бог је име које људи дају разлогу што смо овде, али мислим да је то разлог закона физике, а не неког са ким можете имати личан однос.”
___
КАРЛ САГАН (1934–1996)
Амерички астроном и писац, био је скептичан према религијским тврдњама, али отворен за питање космичког смисла и непознатог:
„Атеиста је неко ко је сигуран да Бог не постоји, неко ко има убедљиве доказе против постојања Бога. Не знам за тако убедљиве доказе. Пошто Бог може бити потиснут у удаљена времена и места и крајње узроке, морали бисмо да знамо много више о универзуму него сада да бисмо били сигурни да такав Бог не постоји. Бити сигуран у постојање Бога и бити сигуран у непостојање Бога ми се чини као крајност самоуверености у теми која је толико прожета сумњом и несигурношћу да заиста изазива врло мало поверења.”
__
ФРЕНСИС КОЛИНС (1950–)
Френсис Колинс је истакнути амерички лекар-научник и генетичар, познат по свом залагању за дијалог између науке и хришћанске религије.
„Наука је заиста моћан начин - да се проучава свет природе. Наука није посебно ефикасна у коментарисању натприродног света. Оба света, су за мене, сасвим реална и прилично важна. Они се истражују на различите начине... Они коегзистирају.. Осветљавају један други.”
Recommended Comments
Нема коментара за приказ.
Please sign in to comment
You will be able to leave a comment after signing in
Пријави се одмах