Благо за душу Душана Благојевића (промишљања 4.део)

Што год да чиниш,чини из љубави

 ...Први покрет чини Христос: „Ходите к мени сви који сте уморни и натоварени и ја ћу вас одморити” (Мат. 11, 28). Затим ми,људи,прихватамо ову светлост својом слободном вољом,коју изражавамо кроз љубав према Њему,кроз молитву,кроз учешће у животу Цркве,кроз учешће у светим Тајнама.

Често ни труд,ни метаније или земни поклони,ни осењивање себе знаком крста не привлаче благодат Божију. Ту постоје одређене тајне.

Најбитније јесте то да избегаваш форму,а држиш се суштине.

Што год да чиниш,чини из љубави. Љубав је вазда спремна на жртву.

Ако нешто чиниш као да је то за тебе кулук,душа ти се буни и реагује против тога.

Љубав привлачи благодат Божју. Када сиђе благодат,самим тим силазе благодатни дарови Светога Духа: „А плод Духа јесте: љубав,радост,мир,дуготрпљење,благост,доброта,вера,кротост,уздржање.

За такве нема закона (Гал. 5, 22-23).

*

Ово су својства што треба да их има душа која је здрава у Христу.

Сједињен са Христом,човек постаје благодатан и на тај начин живи изнад зла. Зло за њега не постоји.

Свети Порфирије Кавсокаливит

*

"Најтежи терет за дете су непроживљени животи његових родитеља"

 - Јунг

*

"Не постаје се просветљен замишљањем светла, већ освешћивањем мрака." - Јунг

 Тај мрак (сенка) у нама, једино се Христовом светлошћу осветлити (растерати) може.

 Али како се то ради?

 Замисли једну мрачну собу.

Како ћеш је осветлити?  

Можеш узети кофу и покушати њоме мрак захватити и избацити га напоље, али то је луд и јалов покушај.

Мудрије је само подићи ролетне, померити завесе и пустити светлост да истера мрак (како нас је учио свети Порфирије Кавсокаливит).

 Тек када се то деси можеш схватити речи Св. Нектарија Егинског који је рекао да се срећа се налази у нама самима и да је блажен човек који је то разумео.

*

Не жури кроз живот,

тако се само прашина диже.

Живот се живи лагано,

а свако на циљ стиже.

 Мене су учили маленим стварима  које су битне,

срећан је само онај ко жели ствари ситне.

Руке су ту да грле,

а не да носе ствари.

Душа је увек млада,

јер само  тело  стари.

 Не граби него стичи,

у себи срећу гради.

Вредност се чува унутра,

а не на фасади.

Застани  тек да схватиш,

шта у животу вреди.

Да имаш ком да се вратиш,

да има  ко да те следи.

Само те једно молим,

речи се ових сети,

на циљ ће стићи свако,

било да гмиже ил  лети.

 Увек се са душом игра,

анђео или враг.

Човек се памти по оном

КАКАВ  ОСТАВИ  ТРАГ !

 ДИВНА ПЕСМА

Мика Антић

*

"Врата раја су ниска. Да би ушао кроз њих, мораш бити као дете или се мораш понизити."

Свети Августин

*

"Ко је упознао себе већи је од оног ко се удостојио видети анђеле"

- Свети Исак Сирин

*

Искра правог „ја“

 „Људи су у суштини, дубоко у себи, бољи од манифестација које видимо у њиховим животима.“

Истина је да смо сви затрпани смећем, али ипак искра правог „ја“ трепери испод њега.“

 Игуман НИКОН Воробјов

*

"За уништавање једне нације нису неопходне атомске бомбе и пројектили дугог домета.

 Довољни су снижавање квалитета образовања и дозвољено варање на испитима.

 Пацијенти умиру у рукама доктора који су положили испите варајући.

Зграде се урушавају у рукама инжењера који су положили испите варајући.

Нестаје новац у рукама економиста и рачуновођа који су положили испите варајући.

 Људскост умире у рукама теолога који су положили испите варајући.

 Правда нестаје у рукама судија који су положили испите варајући.

 Незнање студената којима предају наставници који су положили испите варајући је огромно.

 Колапс образовања је колапс нације."

Нелсон Мендела

*

,Све што видим и чујем

около толико је ужасно,

страшно и кошмарно, да

бих пао у потпуни очај

када не бих веровао,

знао и видео да

последња реч припада

Богу."

 Старац Пајсије Светогорац

*

Многи се питају када човек почиње да сазрева?

Нећемо погрешити ако кажено да "Човек сазрева када

негативност других,

више не може да угаси његову љубав према људима."

*

Не постајемо видљиви

када "упадамо у очи"

већ кад додирнемо срца.

*

Свети Старац Порфирије о исповести

 Када му се једном приликом обратило неко његово духовно дете са речима:

– Старче, желим да се исповедим, али се стидим,

његов одговор је био благ, охрабрујући:

 – Ах, јадничак. Шта ти мислиш да је духовник? Он је лекар. Кад сломиш руку и одеш код лекара, зар те он пита зашто си био неспретан пао и поломио се? Или ће твоју ручицу да ухвати нежно, да те не боли, да врати кост на своје место и да је завије у гипс како би се опоравила?

То је духовни отац.

(са Инстаграм странице)