Тихо и претихо Ти земљом хођаше,
Нечујно у свету живот провођаше
Дишући молитвом и ноћу и дању
Сањајући вечност у сну и спавању,
Тиша и од росе што свануће влажи,
Од сунчаних зрака ход Ти беше блажи,
Мирнија од летње плаветне висине,
Богата царице, царице тишине!
Улепшај ми душу ведром Ти тишином,
Покажи ми небо с Твојим царем Сином!
Нема такве буре које се Ти бојиш,
К'о звездани простор над бурама стојиш,
Раскош звезда скрива земна олујина
Открива је светлост и ведра тишина.
И тишина Твоја раскош неба јавља,
Тишина Те, Дјево, види и прославља.
Ти нечујно растеш к'о планинска трава,
Безгласна, бешумна, к'о висина плава,
Безгласна, бешумна, к'о морска дубина,
— Царице тишине, младост без година.
О, ко други може родит Божјег Сина
Осим таква здрава, царствена тишина?
О, ко други може мени мира дати
Сем Тебе, царице, реко благодати?
Бура се не бојиш, посред бура ходиш,
Кадифеном руком бродоломне водиш.
Греха се не бојиш, у кал греха сходиш, Т
ихо као вечност бесне страсти кротиш.
Царице тишине, посети нас журно
И тишином Твојом стишај срце бурно!
свети владика Николај
Recommended Comments
Нема коментара за приказ.
Please sign in to comment
You will be able to leave a comment after signing in
Пријави се одмах