У твоје руке Господе
терете своје предајем,
долином мрачном проведи ме,
црним сенкама не дај ме.
На пучину ти мој брод изведе,
осташе олује за нама,
потону ко с нама не хтеде,
залуд нас мамише рунама...
Ваздан предамном бејаше
поука твојих беседа,
и сад ја могу свакоме
мирно у очи да погледам.
Узалуд певаше сирене
песму на сребрним струнама,
ковчеге златника нуђаше
краљеви са златним крунама...
Смеје се змај црни ми у лице
мисли да га се ја бојим,
мирно ћу проћи крај њега
на путу грешничком не стојим,
признајем да ме кроз живот
пар пута он несретник препаде,
хвала ти добри Господе
за све што даде и не даде.
Твоје су звезде на небу,
твоје су траве ливаде,
твоје су птице у гори,
без воље твоје ни перо
из крила им на земљу не паде...
У твоје руке Господе
сепете своје предајем,
послушај што ти говорим
из последње горе изведи ме
време ми да се одморим.
ОЛИВЕРА ОГЊЕНОВИЋ - СИНЂЕЛИЋ
Recommended Comments
Нема коментара за приказ.
Придружите се разговору
Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.