Празно је срце
јер у њему нема Тебе.
Суморни су дани
откад побегох из Твог заклона.
Горчина ме изједа
јер на уснама више није молитва
већ празна реч
Како да минирам бункер сачињен од гордости
и у Твом загрљају пронађем спасење?
Бежим од сопствених жеља и прохтева
јер кроз њих сујета говори.
Зазирем од својих жудњи
јер доносе сигурну пропаст.
Више не иштем ништа
осим да будеш ту.
Како да отворим своје срце?
Ослањајући се само на себе
и сопствене снаге
доживех пораз
те се нађох насред магловите пољане
којом лутају они чија је вера млака.
Како да изађем одавде?
Придружих се трци за пропадљивим
и негде на половини стазе
остадох без даха;
сада, уморан и изнемогао,
срцем и душом тражим Спас.
Да ли тихи вапај долази до Тебе?
Чујеш ли мој глас?
Ђорђе Спасић
Recommended Comments
Нема коментара за приказ.
Please sign in to comment
You will be able to leave a comment after signing in
Пријави се одмах