Пустите је да носи свој тешки и заслужени крст
Што сте сви уперили на њу прст свој
Највеће војнике чека најтежа битка и бој
Зато не бацајте камење док свој пијесак из ока не извадите
Ако већ јој нисте од помоћи склоните се у страну
Најјачи увијек сами остану и једино им Бог треба
Мало воде и хљеба за уста испуцала и сува
Пустите је људи да својим стазама ходи
Према вјечности
Према слободи
Нисте јој ви дали ни хаљине нити ремење за сандале њене
И откуд знате ране жене што свијету изгледа чудна
Све да је најгора још увијек јој душа будна
Пада и пада али устаје и хрли
Да Христове ране љуби
Да Богомајки скуте грли
И све и да је највећи грешник међу вама свима
Још вјере и љубави у срцу свом полуживом има
Пустите је да поносно и храбро крст свој носи
А ви себи у коси цвијеће и зелени вијенац носите
Радите шта хоћете
Пркосите
Љубите
Само се склоните са пута стрмих стијена
Да вас тако душебрижне не укаља јуродива жена...
Анжелика-Николина Кучинар рођ. Жерајић...
(Посвећено оној која се бори..)
https://www.instagram.com/pouke_staraca_svetih/
Recommended Comments
Нема коментара за приказ.
Придружите се разговору
Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.