Оче,
неке су очи ослепеле од погледа,
неки прсти изгорели од додира,
неке су правде усахле од чекања,
неке постеље поцрнеле од безумља.
Оче,
нечији плач никад није престао,
нечије дете никад није порасло,
нечији сјај заувек је нестао,
нечији бол у свима је остао.
Оче,
неке године у нама су замрзле
и неки призори у нама замукли,
неке одаје у нама су затајне
и неки нас зидови од љубави одвикли.
Оче,
нека плач света престане
на дан, на трен да сване, да нестане!
Оче,
у име Сина сунце да гране
и љубављу Мајке завида ране!
Оче,
врати нам недоглед,
из бесвести поврати
нас...
Оче,
повиј ме на груди новорођену
док уназад теку сати
до почетка времена.
Александра Ђорђевић
https://www.facebook.com/profile.php?id=100070339802141
Recommended Comments
Нема коментара за приказ.
Придружите се разговору
Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.