Брзо као кратковечне цвећа лиске
и ова љубав стаће да се круни и дроби:
жедан је заборава тамни вир.
О, боже, други ти се моле за срећу и мир,
а ја: сачувај у срцу мом, зароби,
јучерашњег дана нестални прам.
Заклопи душу моју сад ко златну
скрињу, начини је љубави храм.
О, душа моја не моли срећу за се –
све досадашње радости нек се сниште –
али побожно она од тебе иште
да дан се овај од страшног бродолома спасе.
Без помоћи твоје повенуће све брзо
као булка у зреломе житу и лану.
О, боже не молим за срећу, за радост, за сласт.
Да бол овај не умре, мене је страх;
да огањ свети што у мени плану
не сагори изненадно у прах,
не разбукти се преконоћ у страст!
Десанка Максимовић
Recommended Comments
Нема коментара за приказ.
Please sign in to comment
You will be able to leave a comment after signing in
Пријави се одмах