Опрости ми Мајко Божија За сваку реч Коју ноћас грешан изустих И што се жудњи сопственој дадох А у мислима сачувах блуд Са женом анђеоског лица У телу виле са Онтарија Погледом као Бљесак сунца над Миљацком И грудима Као летњи врхови Јахорине Опрости што пожелех Да њене нежне руке Уберу златни клип У питомини мачванске равнице Опрости и њој Безгрешна Мајко Што у незнању Сваку моју реч у осмеху свом Чува као свитање над Србијом. Из збирке Сан напукле јаве (2009) Анђелко Заблаћански https://www.poezijasustine.rs/2024/12/andjelko-zablacanski-vavedenjska-noc.html?fbclid=IwY2xjawG9XmtleHRuA2FlbQIxMQABHZM06EN4ng3dT51apdsy0d5JCZ-YrqcT2O2g722BeHO3GBi0tbOPED_ooA_aem_Xk5cV8IT9UDlLdOvUZcPbw
Recommended Comments
Нема коментара за приказ.
Please sign in to comment
You will be able to leave a comment after signing in
Пријави се одмах