Драги о. Александре, хвала за писмо.
Тек што смо се Ксенија Ивановна и ја вратили из Њу Хевена, гдје смо провели четири пријатна дана код професора Крега, кога се можда сјећате из Амстердама17. Одржао сам два предавања – у Јејл Дивинити Скул18 и у Ортодокс енд Енгликан Фелоушип19 и, осим тога, возили смо се аутомобилом20 по Конектикату. Сљедећа авантура ће бити у Масачусетсу, за недјељу дана. Јуче сам час имао проповијед, час излагао реферат у сиријском саборном храму у Бруклину, након вечерње, која је служена на свим језицима истовремено – арапском, грчком, словенском и енглеском21. Саборни храм, који је веома простран, био је препун – најмање је било „Руса”, а затим се у крипти уживало у сладоледу и арапско-сиријском појању. Дан раније сам се са Висером Туфтом22 , неочекивано за обојицу, обрео на реферату генерала Маршала23 у Интернешнл Стјудент Хауз24 – реферат су, из неког разлога, пратили кинески балет и оријентална музика. Сљедећег понедјељка25 ме чека свечани ручак у част бивших ученика Владимирске богословије, који има за циљ да, још једном, истакне „користи богословског знања” и штетности богословске непросвећености. Нажалост, овдје веома цвјета поповски професионализам и свештенички редови су јако заражени кадром који је отишао у попове просто из разлога што није имао ништа друго да ради – а то је, заправо, све „чист посао”– јер, они нијесу нит потомци, нит отпаци Левијевог кољена26. Једна таква индивидуа је потпуно отворено разговарала са мном у том духу, очигледно желећи да у мени нађе „друга у несрећи” јер, како је другачије образовани човјек из угледне породице, са знањем језикā (акценат је наравно на множини) могао да дође до расе. Ова индивидуа је завршила правни факултет у Одеси, а његов отац је био протојереј у Одеси и протопрезвитер у Америци. На чудан начин ове мртве душе27 се свиђају осталим дошљацима из старе Европе више него живахни старосједиоци те земље који лоше говоре руски и све озбиљно примају к срцу и, чак, организују недјељне школе (сигурно протестантска измишљотина, „код нас” овога нема и није прихваћено) и, из неког разлога проповиједају Јеванђеље и не толико руске завјете, колико некакву опасну васељенску истину. Овдје постоје двије опасности: сан или рутина и – главна: патриоте из Европе.
Послова је много и „авеније” су овдје велике, али, као и увијек, „делатеља је мало”, иако је чак и превише псеудодјелатеља који праве буку.До нас, лично, међутим, ова бука не допире, тек можда из десете руке, јер ми не тежимо да заронимо у националну „средину” и мимо ње проналазимо довољно дешавања. Радујем се што се Ваш рад развија, међутим, (1) запамтите да, прије свега, треба да се бавите науком и да пишете јер, просто, имате шта и да кажете – не само на конференцијама и (2) не поистовјећујте васељену са старом Европом и не презирите Нови свијет са свим његовим потребама и могућностима. Биће жалосно и тужно, управо са црквено-васељенске тачке гледишта ако наша Владимирска семинарија буде јалова због одсуства одговарајућих баштована, и ако не израсте у прави богословски центар, за шта имамо све услове – прије свега запуштени хинтерленд28 од шест милиона29 православних у овој земљи – дупло више него англиканаца! На богословији воде имамо у изобиљу – па код нас је главом и брадом Никола Арсењев!30 Али да се подмаже, ни испод нокта, само два Ф31. И сам се стидим наше биједе, сиромаштва и истрошености32 , коју „странци” не примјећују, или се праве да не примјећују, мислећи да је то све „бон пурл`Ориан”33 . Најопасније од свега – с црквене тачке гледишта – јесте закључак, који, вјероватно, многи ћутке доносе и понекад скромно спомињу, да није ствар у Православљу, него у томе да су Берђајев и Шмеман, или Булгаков и Зандер – пријатни и сјајни људи, који представљају, афтер олл34 , лично себе, свој или руски гениј. Слично нешто о мојој маленкости су полујавно у Амстердаму изјавили Оливер Томкинс и Мајкл Рамзи35. Ни Карл Барт се није толико интересовао за Православље, колико за Флоровског36. Највише се и плашим тог „личног” признања (које и Вама пријети!), јер издајнички може да искриви перспективу, сведе на минимум цијели смисао нашег учешћа у екуменском покрету, тим прије што нам наша браћа по вјери37 на сваки начин стављају до знања да их не представљамо да смо се просто „поевропеисали” (или „американизовали”), најели се меса египатског и заборавили родни купус и юиль де лампадес38; они осјећају „домаће православље” (за разлику од тобожњег васељенског православља)39. Код нас нит је почело прољеће, нити тропски монсуни под тешким, затвореним небом; 86 степени је [по Фаренхајту]40, са влагом која не пада већ лебди у устајалом ужареном ваздуху, са олујама које не доносе освјежавајућу кишу41. Плаше нас да ће тако бити до септембра, чак и много горе.
Хвала за слику на којој сте Ви и Дмитриј Оболенски42 . Пишите чешће – у инат сујети, али не у инат науци. Грлим Вас и шаљем поздраве Јулијани Сергејевној43 и породици. Поздрав и за другове. Не долазим у Париз.
Ваш Г. Ф.
16 Прво писмо Флоровског, које је пронађено у Шмемановој архиви у библиотеци СВС. Огромна већина
писама Флоровског је била откуцана на ћириличној писаћој машини. Из тог разлога су ријечи из страних
језика транслитероване.
17 Тј. на првој скупштини ССЦ (август–септембар 1948. године), на којој су учествовали и Флоровски и
Шмеман. Амерички библиста Кларенс Крејг (Clarence Craig) је исто учествовао на скупштини и био је
коаутор документа о природи Цркве.
18 Yale Divinity School, тј. Јејлова вјерска школа, град Њу Хејвен, Конектикат, САД.
19 Православно-англиканско удружење (енг). Удружење је било смјештено у антиохијској цркви Пресвете
Богородице у Бруклину, Њујорк. Предсједник удружења је био Пол Шнејрла (W. S. P. Schneirla). Ово
удружење у САД-у не треба мијешати са његовим претходником из Велике Британије, УСАПС.
20 Од енглеске ријечи „car“, која значи путнички аутомобил.
21 Ради се о саборном храму Светог Николаја, који се налазио на адреси: 355 State Street, Brooklin, NY 11217.
У овом периоду храм је припадао јурисдикцији Антиохијске Патријаршије. Јединствено свједочанство
из тог времена о пракси истовременог богослужења на четири језика.
22 Мисли се на Вилијема Визера Туфта (1900–1985), генералног секретара ССЦ.
23 Џорџ Маршал – генерал армије САД, један од организатора побједе савезника над фашистима за вријеме
Другог свјетског рата.
24 Међународном студентском дому (енг).
25 9. маја 1949. године.
26 Мисли се на православне свештенослужитеље који су изабрали пастирски пут по примјеру чланова
породице, јер су њихови ближњи припадали свештенству.
27 Алузија на истоимени роман В. Н. Гогоља.
28 Од енглеске ријечи “hinterland” што значи залеђе.
29 Флоровски је значајно преувеличао стваран број православаца у САД, који у то вријеме није био виши
од једног милиона.
30 Николај Сергејевич Арсењев – послије рата је предавао на СДИ, а 1948. се преселио у САД и предавао
је на СВС.
31 Тј. лично Флоровски и Георгије Петрович Федотов.
32 “сапоги в смятство” - је синтагма формирана од израза „сапоги в смятку”, који означава збрку или
бесмислицу.
33 “Bon pour l’Orient“: „за Исток је погодно” (фр.).
34 На крају крајева (енг.).
35 Наговјештај Флоровског на то да су се на Првој скупштини ССЦ изјаснили такви истакнути англикански
црквени делатељи, по питању његовог богословског талента: секретар ССЦ Оливер Томкинс и будући
кентерберијски архиепископ и предсједник ССЦ Michael Ramsey.
36 Упознавање Флоровског са свјетски познатим швајцарским протестантским богословом Карлом Бартом
(1886–1968) се десило 1931. године, када је Флоровски био позван на семинар на Бонски универзитет,
гдје је одржао предавање “Offen barung, Philosophie, und Theologie”, Zwischen de Zeiten, 9.6, 1931, 463-
480. Касније су се Барт и Флоровски сретали на конференцијама и самитима посвећеним екуменској
тематици. Треба напоменути да се Барт према богословљу Флоровског односио уздржано-критички.
37 Мисли се на православне учеснике екуменског дијалога из историјско-православних земаља.
38 Уље у кандилу (рус.).
39 Највјероватније Флоровски наговјештава на сумњиви однос према његовом учешћу у екуменском
покрету од стране „национално мислећих” православних кругова Француске и других земаља.
40 30°С
41 Остатак писма је написан руком.
42 Дмитриј Дмитријевич Оболенски – британски историчар, филолог и византолог руског поријекла.
Шмеман је заједно са претходним писмом послао фотографију себе и Оболенског.
43 Јулијана Сергејевна Шмеман – супруга о. Александра.
Recommended Comments
Нема коментара за приказ.