Jump to content
  • Guest
    Guest

    Свештеник Николај Тјумен: Монструозна традиција

      Изненађујућa је упорност неких хришћана да се не причешћују редовно. У давна времена цареви гонитељи издавали су законе којима су забрањивали хришћанима да се причешћују, те су хришћани у сусрет смрти ишли само да би учествовали у Евхаристији. А многи савремени хришћани се боре за право да се не причешћују. И такво право приписују најправилнијој и највернијој традицији . А то је монструозна традиција

    То само говори о томе да је хришћанство престало да буде христоцентрично. Хришћани су престали да чекају Христа. Они се плаше Христа, не желе да он дође. Моле се да одложе долазак Антихриста. А у ствари да одложе долазак Христа. Бране право што ређег сједињења са Христом. Све ово говори не о неком посебном благочешћу него о дубини унакажености духовног живота када обичаји и традиција постају вреднији од Христа.

    Христос позива вјерујуће сваке Литургије на празник вере. Али сви до једног обесхрабрени изговарају се - купио сам волове, оженио сам се, ја сам купио поље, нисам каноне прочитао, ја нисам постио три дана, ја сам у нечистоти, 

    више од пар пута годишње не би требало... Страшне речи произноси Господ у одговор на ове изговоре који сведоче само о одбојности и презиру према Господу : " ... нико од оних који су позвани неће окусити моје вечере, јер су многи звани али је мало изабраних."

    Један од разлога зашто сам постао свештеник била је чињеница да је свештеник у могућности да се причешћује на свакој Литургији. За мене је Причешће слично ваздуху и води. Без њега почињеш да се гушиш, венеш. Вероватно многи хришћани имају баш овај однос према овој Великој Тајини. Ако неко не осећа потребу да се често причешћује то је његово право, немојте се причешћивати, али зашто то не дозвољавате онима који заиста чезну за Христом, који ће се без Њега угасити као кандило без уља. Јер о томе и Христос говори "сами не улазе и другима не дају да уђу". 

    Немојте мислити да ако дозволите сваке недеље причешће да ће сви Чаши одједном пожурити. Ја никоме не забрањујем да се причешћује сваке недеље. Појединци су се само обрадовали овој могућности, а већина која се није причешћивала тако се и не причешћује. Не треба им Христос - њихова ствар. Дубоко сам убеђен - разлог таквог презривог односа према Евхаристији је узрок револуције и прогона вере у Русији. Број храмова у Русији једнак је броју оних који се причешћују. Да, историја нас учи томе да она никог не учи ничему.

     

    Свештеник Николај Тјумен

    http://www.prijateljboziji.com/_Monstruozna-tradicija/48659.html

    Измењено од R2D2




    Повратне информације корисника

    Recommended Comments

    И само Причешће је (чини се) код многих све само не христоцентрично. Своди се на то јесам ли ЈА спреман, јесам ли ЈА постио, јесам ли ЈА достојан причешћа, јесам ли ЈА појео нешто.

     

    Шмеман вели:

    Нико и никада није био „достојан“ Причешћа и нико и никада га није „заслужио“, није био „готов“ за њега. „Један Свет“ је само један – сам Христос. Причешће је дар, дар Божије љубави и старања… Стога права припрема за причешћивање није „провера своје спремности“, него схватање своје „неприпремљености“. Причешће се прима у смирењу и послушању, и што је главно – у простоти срца. „Пошто хоћеш да живиш у мени, ја се усуђујем да приступим“… И колико је само такав приступ „духовнији“ од „одрицања од причешћивања“ због „неприпремљености“, које се увукло у Цркву и већину Литургија учинило Евхаристијом без причесника…

    Протојереј Александар Шмеман

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима

    1 hour ago, Gresni rab Boziji рече

    Kako bre "monstruozna tradicija" ? Pa nek crkva ukine ogranicenja pa cemo se pricescivati na svakoj liturgiji, a do tada mora priprema po crkvenim propisima... :945729:

    Zapravo, bude onako kako ti duhovnik blagoslovi. Ne moraš ni da postiš, ni da se posebno pripremaš. Ako duhovnik proceni da može, i kaže ti da može, onda može, bez obzira na bilo kakva pisana ili nepisana pravila :) 

     

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима

    To kod Katolika tako moze, da se pricescuje bez ogranicenja :) Cak i kod njih postoje neka ogranicenja a kamoli kod nas... Kod nas se Blagoslov ne daje svakome tek tako. Prvo Svestenik bi trebalo da te poznaje, da prati tvoj duhovni zivot da bude upoznat kroz ispovest sa cinjenicom dali si se pripremao za Sveto Pricesce kroz post, molitvu, pokajanje... Ne bi valjalo trcati pricescivati se bez prethodne pripreme osim ako nije neka bolest u pitanju duhovna ili telesna, opet moras sa tim da upoznas svestenika i da dobijes blagoslov da se sa takvim ogranicenjima odnosno slabostima pricestis... Cesto ljudi osete potrebu u dusi da se priceste pa mole za blagoslov od svestenika jer se nisu spremali pa svestenik i takvima da blagoslov da se priceste po milosti Bozijoj, al mora prvo da se pita trazi blagoslov... Ja mislim da u svemu treba imati meru pa i u Pricescivanju, ko god moze da se sprema postom, molitvom i pokajanjem da to praktikuje...

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима


×
×
  • Креирај ново...