Преиспитај пажљиво свој однос и настројење према свим својим ближњима уопште, јер је сваки твој ближњи саздан по обличју и подобију Божијем, сваки је дело руку Његових, Његова својина, о свакоме промишља и сваки је на овоме свету зато да би, докле год је жив, служио Његовој божанској слави и да би после смрти био вечно са Њим на небесима.
Осим тога, сагласно јеванђелском закону ближњи је Христов брат, Његов повереник, Његов намесник и Његово лице. Све оно што ти је Христос дао, дао ти је на зајам, да би ти све то опет дао свом ближњем, те ти је рекао: Кад учинисте једноме од ове моје најмање браће, мени учинисте (Мт. 25, 40). Знај, стога, брате, да своме брату не дугујеш мање него своме Избавитељу и да не можеш ни зло ни добро да чиниш своме ближњему, а да то зло или добро не пређе са обличја (иконе), то јест човека, на прволик, то јест Христа: „поштовање исказано обличју (икони) прелази на његов прволик“, каже Василије Велики, а сагласно Григорију Богослову: „онај ко се стара о творевини указује поштовање творцу“. Укратко речено, као што губиш веру ако из њеног символа уклониш једну једину реч, тако губиш и љубав Божију ако из своје љубави изузмеш једног јединог ближњег. А шта си ти без љубави Божије? Ништа друго до отпадник и осуђеник на вечне муке паклене.
Посебно је важно да преиспиташ како се према својим ближњима односиш у својој помисли:
а) Да ли их твоја помисао самовољно и безобзирно осуђује и да ли према ближњему гајиш неосновано подозрење, а на то се односе речи: Не судите, да вам се не суди (Мт. 7, 1).
б) Преиспитај да ли завидиш ближњему када га други хвале или када напредује у послу.
в) Да ли погрешно тумачиш његове поступке сматрајући његове заправо врлинске поступке злим, тако што његово смирење, на пример, сматраш лицемерјем, његову простодушност сматраш глупошћу и безумношћу, а тако и све остале његове поступке у срцу осуђујеш, па чак и саму његову намеру осуђујеш, а она је тако недокучива и сакривена да о њој не суди ни Црква, као што каже апостол Павле: Не судите ништа пре времена, докле не дође Господ, који ће и осветлити што је сакривено у тами и објавити намере срца (1. Кор. 4, 5).
г) Преиспитај, затим, помно да случајно не гајиш према свом ближњем такву мржњу због које не можеш ни да га видиш, па си уверен да не чини ништа добро, а о томе је у Писму речено: Немој мрзети на брата свог у срцу свом (3. Мој. 19, 17), а Јован Богослов каже: Сваки који мрзи брата својега јесте човекоубица (1. Јн. 3, 15).
Преиспитај потом, брате, како се према ближњем односиш у својим речима:
а) Да ли га неправедно осуђујеш као кривца пре него што испиташ све околности неког његовог поступка.
б) Да ли о њему са презрењем или љутњом говориш било у његовом присуству било одсуству.
в) Да ли његове мане и грешке откриваш некоме ко га не познаје, или са другима учествујеш у разговору говорећи рђаво о њему. Упитан о томе, то јест да ли треба откривати братовљеве мане или сагрешења, ава Пимен је одговорио овим мудрим и божанским речима: „Када прикријемо сагрешење свога брата, и Бог ће прикрити наше“.
г) Да ли ближњега својим тешким, грубим, безочним и увредљивим речима жалостиш и наводиш да осећа одвратност према теби, јер на то се односе речи Премудрости Сирахове: „Од плача бива смрт, и плач истински троши снагу“ (38, 18).
д) Обрати пажњу да ли нерасудно претиш ближњему или му гордо заповедаш, јер је написано: Смирењем сматрајте један другога већим од себе (Фил. 2, 3) и још је написано да треба међусобно да се поштујемо покоравајући се један другоме у страху Божијем (Еф. 5, 21).
ђ) Да ли исмеваш ближњега или га са задовољством љутиш, или можда налазиш задовољство гледајући како га други исмевају или наводе на љутњу.
е) Преиспитај да ли му дајеш рђаве савете да би му нашкодио.
ж) Да ли другима откриваш тајне које ти је сам ближњи поверио или које су ти неки „у поверењу“ о њему рекли. Стога Премудрост Сирахова каже да човек који открива тајне свога брата губи поверење и никада неће имати пријатеља: „Онај који открива тајне губи поверење и неће наћи пријатеља по души својој“ (27, 16); и још каже да је међу пријатељима могуће помирење ако један удари и повреди другога, па чак и ако га у препирци увреди, али је помирење немогуће ако пријатељ открије тајну свога пријатеља: „Рана се може повезати, и после расправе могуће је помирење; али ко открије тајну, тај је изгубио наду за помирењем“ (Прем. Сирах. 27, 22-23).
з) Да ли о њему шириш гласине откривајући другима све оно што код њих може узроковати несугласице и свађе са њим, а о томе је написано: Ко милује свађу, милује грех (Прич. 17, 19) и још: Човек гневљив замеће распру (Прич. 15, 18).
и) Да ли јавно називаш лицемерјем добро које твој ближњи чини.
ј) Преиспитај напослетку још и да ли гордо, упорно и тврдоглаво истичеш своје мишљење противно мишљењу свог ближњег само и једино зато да би из расправе изишао као победник, што никако не приличи хришћанину, као што је написано: Ако ли неко мисли да се свађа, ми таквога обичаја немамо, нити Цркве Божије (1. Кор. 11, 16).
Преподобни Никодим Светогорац
(из књиге ДУХОВНЕ ВЕЖБЕ)
Recommended Comments
Нема коментара за приказ.