ДРУГИ ДАН ВАСКРСА
Јов. зач. 2. гл. 1. ст. 18-28.
Данашње Јеванђеље говори о сведочанству Јована Крститеља, које је он казао у Витавари о Господу Исусу Христу. Јован је ово сведочанство казао изасланицима јудејског Синедриона кад су дошли да га питају, да ли он није обећани Месија. Јован је овако о Христу говорио и својим ученицима. Јеванђелист наводи овде Крститељеве речи ради доказа свега, што је у предговору свога Јеванђеља казао: о вечности и ваплоћењу слова.
Бога нико није видео никада; јединородни син, који је у наручју очином, он га јави.
Пошто је јеванђелист Јован напред показао разлику између закона и благодати сад долази да нам покаже и узрок те разлике па каже, да је закон од Мојсеја, од човека, који Бога није видео јер тврди да Бога нико није видео никада па зато је и закон од човека донесен, мањи, нижи и слабији од благодати. Под именом благодати овде се разуме Јеванђеље, које је не само дао јединородни Син, који је у наручју очином, него је оно и његова својина као истинитог Бога. Глагол видети често се у Св. Писму употребљава на место тачно или савршено познати и по томе ограничени човечији ум није могуће да неограниченог Бога тачно и савршено позна. Кад би то било могуће онда би божанство морало бити ограничено. Дакле, у томе смислу Бога нико није видео савршено познао никада што и Апостол Павле сведочи.1 Но овим се не каже да ни избраници божији нису имали никаква појма о Богу, него да је знање о Богу, коме нас је учио Господ Спаситељ, несравњено веће од свакога људскога знања о Богу, почем Спаситељ зна и само божанско биће и по томе његово је Откровење савршено и пот пуно ради нашег спасења. А да су Бога, и други познавали уверава нас Слово божије кад каже да је Исаија видео Бога како седи на иресшолу високом, 2 пророк Језекиљ видео је Бога како седи на херувимима 3 а Данил каже: Гледао сам докле се поставише престоли и старац седе и на њему беше одело бело као снег а коса на глави као чиста вуна; престо му беше као пламен огњени а точкови као разгорео огањ4 На послетку Господ је говорио с Мојсејом лицем к’ лицу. 5 Но сви они праведници нису Бога видели онаквог као што је, нису га видели по природи него симболички, јер, да су га видели онаквог као што је не би га различно видели него на један начин, па зато се у Св. Писму каже: говорићу преко пророка и умножићу утваре, и даваћу приче преко пророка, Спаситељ се назива јединородни Син зато, што се само Он рађа од Оца, а Отац његов само је његов Отац и није ничији син, као што су нпр. наши очеви, и само се он рађа од Оца, али он није и отац других синова, као што смо нпр. ми. Још се зове јединородни зато, што се на особити начин натприродно рађа а не као ми. На послетку зове се јединородни Син и зато, што је раван Оцу по бићу. Син је у наручју Очином, значи, да је Син рођени Син и једнобитан и неразделан од Оца. Овде дакле не треба разумевати, као да Бог има наручје, јер је то Својствено телу. И тако, као савечан Оцу и неразделан од њега јавио га је људима и по томе је његово учење о Богу несравњено боље од свију пређашњих. Он је људима саопштио знање о Богу у толикој мери, уколико је могуће ограниченом човечијем уму да прими, а толико је човеку довољно те да би се могао да спасе.
И ово је сведочанство Јованово, кад послаше Јудеји из Јерусалима свештенике и левите да га запитају: Ко си ти?
Овде Јеванђелист нарочито именује Јевреје, да би тиме јаче показао разлику између Јевреја, идолопоклоника и Хришћана. Из овога дознајемо још и то, да су Хришћани после Јерусалимске катастрофе сачињавали организовано и познато друштво. Други јеванђелисти, који су писали пре поменуте катастрофе, ретко Јевреје наводе поименце, а Јован то често чини. Тако Матеј и Лука поименце спомињу Јевреје само по пет пута, Марко седам а Јован преко седамдесет пута. И по томе знамо, да Јован говори о Јеврејима као о људима друге вере. Јевреји су послали Крститељу свештенике и левите да га питају које он зато, што је и крститељ био свештенички син, 6 па су га они много више и поштовали него Спаситеља за кога су говорили: Није ли он дрводељин син? 7 или:… опоменусмо се, да овај варалица, каза још за живота… 8 питајући Јована Крститеља, ко је он? Они су знали да је син Захарија свештеника, али његова наука, строг и моралан начин живота и самосталност предтечина као што се види, покренула је у њима сумњу, да он неће бити очекивани Месија па зато и шаљу изасланике да га питају ко је он?
И он исповеди, и не затаја, и призна: ја нисам Христос.
Јован је дакле свечано и без икаквог околишења признао, да он није очекивани Месија.
И запиташе га: ко си дакле? Јеси ли Илија? И рече: нисам. Јеси ли пророк? И рече: нисам.
Јудеји су по Малахијевом пророштву које каже: Ево, ја ћу вам послати Илију пророка пре него дође велики и страшни дан Господњи, 9 очекивали Илију као Месијиног претечу. Но крститељ непризнаје даје Илија тј. Тезвићанин, али сведочи да је, под именом Илије, он очекивани претеча тј. нови Илија са духом и силом онога старог а о томе говори и Спаситељ кад каже за претечу: И ако хоћете, он је Илија који ће доћи. 10 По некима опет Јудеји су очекивали не само Илију, него и пророка Јеремију, 11 па зато Крститеља и питају, да ли није пророк? Но кад им је на све одговорио да није они да би свршили посао за који су послани продужавају овако:
А они му рекоше: Ко си? Да можемо казати онима што су нас послали: шта кажеш за себе? Рече (Јован) ја сам глас онога што виче у пустињи; поравните пут Господњи; као што је казао Исаија пророк.
Пророк Исаија још 759 год: пре Христа предсказао је да ће Месија искупити људски род и даће имати претечу, којиће живети у пустињи, а Јован сад каже, да је он тај и да је његов глас онај, о коме Исаија прориче кад каже: Говорите утешавајући Јерусалим… безакоње му је опроштено… Глас који виче у пустињи, приправите пут Господњи, поравните у пустоши стазу Богу нашему… И јавиће се слава Господња и свако ће тело видети, јер уста Господња говорише. 12
И били су посланици од фарисеја.
Ово јеванђелист нарочито наводи да покаже какви су посланици били, од које секте па да тиме покаже и њихову радозналост и лукавство.
И запиташе га говорећи му: зашто дакле крштаваш кад ти ниси Христос, ни Илија, ни пророк?
Крштење је код Јудеја било познато као божија заповест и сматрано је као средство ради очишћења, па зато су Јудеји и крштавали идолопоклонике кад су прелазили у њихову веру. Но Јован крштавајући и саме Јудеје уводио је тиме неку новост па зато га и питају зашто крштава кад није Месија тј. по коме праву заводи ту новост? Види се дакле, да су Јеврејски посланици са овим својим питањем хтели Јована да заплаше, јер крштава Јудеје, заводи новост, а то у Св. Писму нигде не пише па се зато и не сме радити. 13 А заплашивали су га зато, не би ли признао да је оно, што није, но што би они желели да јесте.
Одговори им он говорећи: Ја крштавам водом а међу вама стоји, кога ви не знате.
Крститељ својим одговором не каже Јудејима, по коме праву крштава, јер их сматра за недостојне да га као пророка и изасланика божијег питају зашто ради оно, што му је одређено. Али користећи се згодном приликом јавља им да је служитељ новога дела и Спаситеља, који је тада стајао у онде сакупљеном народу но кога јеврејски изасланици нису знали, па зато им и каже: међу вама стоји а ви га не знате.
Он је онај, који ће доћи за мном, који беше преда мном; коме ја нисам достојан да одрешим кајиша на обући његовој.
Кајише на обући обично су у старо време везивали и дрешили робови па кад Крститељ каже, да није достојан да Спаситељу ни кајише на обући одреши, он тиме признаје, да је Спаситељ од њега несравњено већи и толико, да је према њему мањи и од роба.
Ово је било у Витавари преко Јордана, где је Јован крштавао.
Витавара је јеврејска реч и значи град а била је село на источној страни од Јордана, где је Јован крштавао
1. I Тим. 6, 61.
2. 6, 1.
3. 10, 18.
4. 7, 9.
5. Исх. 8, 11.
6. Лук. 1, 6.
7. Мат. 13, 55.
8. Мат. 27, 62.
9. Мал. 4, 5.
10. Мат. 11, 14.
11. 16, 14
12. 40, 1-5
13. Откр. 22, 19.
Recommended Comments
Нема коментара за приказ.