"И Свјетлост свијетли у тами, и тама је не обузе" (1:5)

Живот? - Сав је у Богу Логосу и од Бога Логоса. Све што није од Њега и у Њему - у тами је. А то? - у смрти је. Јер је смрт оно што нема Бога Логоса, и што је изван Њега. А то је? - грех, и зло, и ђаво.
Ово троје. Али је све то троје - једна смрт. А смрт - то је непрекидна тама, вечна тама и мрак. Само та тама не шкоди Богу Логосу, не смањује, нити гаси Његову вечну и неугасиву Светлост, коју он пали животом и по људима. Она као и да не постоји, јер где логосна светлост светли тамо нема таме нити је може бити.
Зато свети Благовесник благовести: "И светлост се светли у тами, и тама је не обузе" (ст. 5). Тама је нешто ограничено, јер долази од сазданих бића; а светлост Бога Логоса је безгранична, зато је тама обузети не може. Она је безгранична и у људском животу као логосној творевини. Зато ни њега тама обузети не може све док светли Богом Логосом и зрачи његовим животворним силама.
Основно је хришћанско искуство из живота и рада Богочовека Господа Христа: "Бог је светлост, и таме у њему нема никакве" (1, Јн. 1,5). Љубав је Светлост, мржња је тама: "који љуби - у светлости живи; који мрзи - у тами је (1 Јн. 2,10,11). Новозаветно је начело: Свака еванђелска врлина је светлост; сваки порок је тама.
И светлост се светли у тами. Свети Златоуст богомудрује: Тамом се овде назива и смрт и заблуда. Вештаствена светлост светли не у тами, већ када нема таме; међутим  еванђелска проповед светлила је у сред мрака заблуде која све опседа. Ова светлост прониче и у саму смрт и и побеђује је. Према томе, пошто ни смрт ни заблуда не савлађују ову светлост већ она свуда блиста и светли сопственом снагом, то Еванђелист и вели: "и тама је не обузе". Да, она је несавладива, и не воли обитавати у душама које не желе просветљење...
Бог се не приближава нама силом, против наше воље, него по нашој вољи, по нашој жељи и благорасположењу. Не закључавај врата овој светлости, и доживећеш велику насладу. Ова пак светлост долази нам помоћу вере; и дошавши, веома просвећује онога који је прима. И ако јој ти понудиш чисти живот, она ће стално обитавати у теби. [6]
Свети Кирил Александријски вели: Син није створен; напротив, Он је Бог и стога живот по природи... Он је живот по природи, као Бог из Бога и живот из живота ... Бог и Отац је све у свему кроз Сива у Духу... По човекољубљу Бога твари имају светлост, и уједно са својим прелазом у биће доносе са собом као неку стављену у њих силу разума. 

Преподобни ЈУСТИН Ћелијски (Поповић)
ТУМАЧЕЊЕ СВЕТОГ ЕВАНЂЕЉА ПО ЈОВАНУ