(ВИДЕО) Одговорност Цркве у тумачењу и примању учења Сабора на Криту

Веома корисна и успјешна трибина Студенског парламента БФ, иако одржана под мало несрећно одабраним, пријетећим насловом. У суштини био је то први отворени разговор код нас о рецепцији Великог и Светог Сабора на Криту, и, како је рекао модератор професор Б. Лубардић "његов органски наставак".

Да мало заинтересујем оне лијене, или у недоумици, да ли да одслушају цијелу трибину, само да подвучем неке интересантне детаље, који би можда могли да им привуку пажњу.

Отац Александар Ђаковић разлоге одсуства потпуног успјеха Критског сабора, види у историјски старој и у међувремену нараслој појави, како је он назива "унутрушњег секуларизма у Цркви" (индивидуализам, империјализам, етнофилетизам). Ова појава везана је за структурална изобличења бића Цркве која се огледају у тиранском деспотизму епископа, девалвације презвитера на "требоиспоручилаца" и девалвације лаоса Божјег на пуког рецепијента. На ове појаве, указује отац Ђаковац, чије узрастање у истинског духовног лидера са радошчу пратим, Сабор на Криту није успио да понуди рјешења.

Иако није имао ни намјеру ни вријеме да изврши системску анализу докумената усвојених на Криту, професор, крстоносни-прота Зоран Крстић је минуциозном анализом показао да они, нарочито у сфери социјалне мисије Цркве, нијесу ваљано урађени, односно требало је да буду много садржајнији и конкретнији. У том смислу, изразио је "благи песимизам" у односу на резултате Критског сабора.

Преосвећени епископ Максим био је задужен за "благи оптимизам". Изнио је неке контрадикторности (каквих није лишен ни његов "Дневник са Сабора"). Тако је на питање из публике зашто нијесу проглашени васељенским Фотијев и исихастички, Паламини Сабори, рекао да је сматрано (од кога? Свети Сабор СПЦ и Кинот Свештене Горе Атонске, а посебно његов духовни отац епископ Атанасије Јевтић у обраћању на самом Сабору, мислили су другачије) да би било претенциозно да се проглашавају васељенски сабори, јер би тиме сам Сабор на Криту, на неки начин, и себе посматрао као васељенски.

Но, епископ Максим, заслужује признање што отвара, ову, казах, пријеко потребну расправу у нашој Помесној и Васељенској Цркви, и, надам се, да ће та расправа помоћи и њему и свима нама да јасније изложимо своје ставове.

@александар живаљев

Одлична запажања. Одлична трибина, иначе; најбољи могући учесници са ПБФ-а. Лично, што се тиче самог Сабора, најближи сам мислима о.Ђаковца:

пре 19 часа, александар живаљев рече

Отац Александар Ђаковић разлоге одсуства потпуног успјеха Критског сабора, види у историјски старој и у међувремену нараслој појави, како је он назива "унутрушњег секуларизма у Цркви" (индивидуализам, империјализам, етнофилетизам). Ова појава везана је за структурална изобличења бића Цркве која се огледају у тиранском деспотизму епископа, девалвације презвитера на "требоиспоручилаца" и девалвације лаоса Божјег на пуког рецепијента. На ове појаве, указује отац Ђаковац, чије узрастање у истинског духовног лидера са радошчу пратим, Сабор на Криту није успио да понуди рјешења.

Само због Руса сабо р нема смисла? !

Да се подсетимо неких одлука Антиохијске Православне Цркве у вези са Сабором на Криту

1. Састанак на Криту треба сматрати само за прелиминарно световање везано за Велики Свеправославни Сабор и његове документе не треба посматрати као коначне, већ као отворене за дискусију и уношење измена кад буде сазван Свеправославни Сабор којем ће присуствовати и на којем ће учествовати све Помесне Цркве.

2. Не признаје се саборни карактер било ког православног саветовања на којем не учествују све Помесне Православне Цркве и истиче се да принцип опште сагласности остаје главни у међуправославним односима. Дакле, Антиохијска Црква одбија да призна да се сусрет на Криту може назвати «Великим Православним Сабором» или «Великим Светим Сабором».

Баламанд, 4. јул 2016. г.

Свјатејши патријарх Московски и целе Русије Кирил упутио је посланицу Свјатејшем патријарху Константинопољском Вартоломеју и поглаварима и представницима Помесних Православних Цркава окупљеним на Криту

Руска Православна Црква је увек полазила од убеђења да се глас ниједне Помесне Цркве – мале или велике, древне или нове – не сме занемаривати. Одсуство сагласности Антиохијске Цркве за сазивање Сабора значи да нисмо остварили општеправославни консензус. Не можемо игнорисати ни гласове Грузијске, Српске и Бугарске Цркве, које су се заложиле за одлагање Сабора.

Москва, 17. јун 2016. г.

пре 3 минута, R2D2 рече

Ма, какво је стање, мислим да никад неће све Православне помесне Цркве да учествују.

Никад не реци никад

пре 10 минута, R2D2 рече

мислим да никад неће све Православне помесне Цркве да учествују.

Мораће сви православни да учествују јер неће имати избора, осим да буду нова римо(стави епархију коју хоћеш)центрична црква.

Међутим, протекли сабор није имао питања која наизоставно захтевају свачије учествовање.