У Аргентини ниче богомоља по угледу на Његошеву заветну капелу

У ГРАДУ Аријас, у аргентинској покрајини Кордоба, ускоро ће почети изградња цркве – капеле посвећене Светом Василију Острошком, а по угледу на некадашњу заветну капелу Петра Другог Петровића Његоша на Ловћену.

Ову вест на друштвеној мрежи „Икс“ пренео је Факундо Сеара, аргентински професор историје и истраживач, а за „Вечерње новости“ ју је потврдио отац Естебан Јовановић из Буенос Ајреса, свештеник Епархије буеносајреске и јужноцентралноамеричке Српске православне цркве.

Објављен је и нацрт будуће светиње, а како сазнајемо, иницијатива за изградњу потекла је од Матијаса Гвозденовића, донедавно градоначелникаАријаса, сада посланика у парламенту провинције Кордоба у истоименом граду. Он је купио земљиште и већ обезбедио део грађевинског материјала за подизање богомоље.

Овај познати аргентиски политичар српског порекла јавности је постао познат након што је 2020. године упутио писмо подршке верницима и клиру СПЦ у време литија у Црној Гори. У ексклузивној исповести за „Вечерње новости“ тада је рекао:

– Ситуација око Закона о слободи вероисповести у Црној Гори је забрињавајућа и није само локално питање. Оно је од највећег интереса, посебно за православне вернике широм света.

Казао нам је и да се „као велики верник, увек за све моли Светом Василију Острошком“, а било је много и оних који нису крили сузе на стихове наведене у писму, а који су исписани на споменику његовог прадеде Мила:

„Ко слободу српску чува / откад Лазар славно паде / Црногорац, а ко други / он је само чуват знаде.“

Испричао нам је Гвозденовић и да су се његови преци, због сиромаштва, доселили у Аргентину уочи Првог светског рата, у једној од масовнијих печалбарских миграција. Тада су, каже, и родитељи његовог оца Милана – Јован и Марија, дошли у Аргентину. Свако са својим родитељима и породицом.

– Моја породица је и у Аргентини чувала традицију и обичаје свог краја. Одмалена сам слушао како певају док деда свира уз гусле песме о краљу Николи, краљу Александру, Црној Гори, Косову… И данас кад чујем да неко пева „Онамо, ‘намо“ вратим се у детињство. Деда Јован ми је показивао црногорски грб и објашњавао значење четири оцила: „Само слога Србина спасава“. Причао ми је и да је његов отац Мило одлучио да се врати у домовину и да као добровољац учествује у њеној одбрани у балканским ратовима и Првом светском рату због велике љубави коју је осећао према својој вери и коренима. За то је и добио два одликовања – причао нам је Гвозденовић.

Матијасу Гвозденовићу и многобројним нашим сународницима у Аргентини, одгајаним у духу православне вере и традиције предака, много је значило када је одлуком Светог архијерејског сабора СПЦ од 26. маја 2011. формирана Епархија буеносајреска. Тада је за епископа-администратора постављен митрополит црногорско-приморски Амфилохије и ту дужност је вршио до 2018, када је за првог епархијског епископа изабран Кирило (Бојовић), сада и администратор Митрополије загребачко-љубљанске. Осим цркава у више градова Јужне Америке, ова епархија наше Цркве на овом континенту има и манастире.

Посета патријарха Порфирија

ПАТРИЈАРХ српски Порфирије посетио је Аргентину почетком новембра 2023. Током тог боравка посетио је и делове Аргентине у којима живи мноштво наших сународника, потомака некадашњих печалбара, али и оних који су се ту населили после Другог светског рата. Тада је освештао и Храм СветеТројице у Ресистенцији (провинција Чако). Током вишедневне посете, сусрео се са верницима и ојачао везе са српском заједницом у Јужној Америци.

Мисија митрополита Амфилохија

ВЕРНИЦИ Српске православне цркве у Аргентини и Јужној Америци кажу да је мисионарски рад митрополита Амфилохија био кључан за СПЦ у том делу света. Његовим трудом и посвећеношћу, његовим мисионарењем, које је успешно наставио владика Кирило, почела је градња наших храмова и народ се сада у њима сабира. Током своје службе, митрополит је више пута посећивао српску дијаспору и имао мисионарски рад, укључујући и монашење људи из тог поднебља. Замонашио је православног Колумбијца који је добио име Амфилохије у његову част.

Јелена Матијевић

Извор: Искра