Ископавања у Турској откривају нове податке о коријенима хришћанства

Археолошка истраживања посљедњих година на простору Мале Азије износе на видјело неоспорне доказе који свједоче о првим, пресудним корацима хришћанске вјере. Кроз ријетке фреске, до сада непозната богослужбена мјеста и шифроване поруке о преживљавању, међународни истраживачи реконструишу мапу првих хришћанских заједница, откривајући како се хришћанство трансформисало од прогоњене религије до духовног језгра Римског царства.
Опсежна археолошка истраживања која се посљедњих година спроводе у западној Турској откривају нове податке о утемељењу и ширењу хришћанске вјере током римског периода. Наставак ископавања у области Анадолије, о чему опширно извјештава међународна научна јавност, открио је десетине до сада непознатих богослужбених мјеста, натписа и гробних споменика, потврђујући кључну улогу овог подручја у првим деценијама након Христовог Распећа.
Најзначајније откриће археолози су пронашли у древној Никеји, данашњем Изнику. Ријеч је о изузетно добро очуваној фресци која потиче из прве половине III вијека. Фреска је откривена у подземној породичној гробници, у којој је одсуство кисеоника штитило пигменте осамнаест вијекова.
На њој је приказан Исус Христос као Добри Пастир. Ово представља један од ријетких познатих приказа одраслог Христа из тог периода. Његов лик се значајно разликује од каснијих византијских представа – приказан је без браде и обучен у традиционалну римску одјећу.
Проширујући географски обим истраживања у древном Пергаму, стручњаци су наставили са дигиталним мапирањем царског храма подигнутог 29. године прије Христа у част цара Августа. Овај посебан монументални комплекс директно је повезан са текстовима Новог завјета, јер га је крајем првог вијека Свети апостол и јеванђелист Јован Богослов описао у Књизи Откровења као „престо сатанин“, поистовећујући римску власт са звијери и бројем шест стотина шездесет и шест. 
На истом локалитету откривена је и глинена ходочасничка посуда из V вијека са једним од најстаријих познатих приказа Светог Георгија, као и римски амфитеатар у којем су мученички страдали први хришћани.
Поред великих грађевина, нова открића освјетљавају и мање познате аспекте живота раних хришћанских заједница. У Лаодикији је откривен приватни богослужбени простор из IV вијека, познат у научним круговима као „кућна црква“, док су у Смирни пронађене шифроване хришћанске поруке из II вијека, угравиране на зидовима римске трговачке  агоре. Истраживачи сматрају да би то могли бити најстарији сачувани хришћански текстови.
Слично томе, у Ефесу је ископан читав византијски округ, који је сачуван нетакнут под дебелим слојем пепела након персијске инвазије у седмом вијеку. Захваљујући томе, сачуване су продавнице и простори који су служили бројним ходочасницима. Процјењујући шири значај ових открића, новија универзитетска истраживања усмјеравају пажњу на друштвене околности које су погодовале ширењу нове вјере.
Професорка историје раног хришћанства на Универзитету у Бирмингему, Кандида Мос (Candida Moss), анализирајући археолошке налазе, истакла је да је област Анадолије, коју су посјећивали апостоли Петар и Павле, представљала истинску колијевку хришћанске вјере.
По њеним ријечима, систематска брига о болеснима, подршка угроженим групама и јаке мреже међусобне солидарности током периода прогона одиграле су једнако важну улогу у ширењу хришћанства. Тај процес достигао је свој врхунац када је царска пријестоница коначно премјештена у Цариград, чиме је започето ново раздобље у историји Цркве. 

Припрема вјеронаука.нет/ Извор: Orthodoxia.info