„Bulling“*je општи израз за оно што људи раде када испољавају скривену агресију и фрустрацију на рачун слабијих чланова групе и нарушавају њихов лични интегритет. Вероватно је старо као човечанство и појављује се где год постоји већа група људи која постоји и ради заједно.
Дакле, злостављање- bulling није ограничено само на децу и младе. Постоји и међу наставницима, између наставника и ученика, или између ученика и наставника, између родитеља међусобно, између послодаваца и запослених, као и између колега и није зависно од пола.
Зато што наше школе све мање и мање обраћају пажњу на потребе деце и младих, као и наставника, феномен “bulling- а” је ескалирао и постао метом критика наставника, политичара и стручњака. Такође је дефинисан као проблем међу децом. У стварности, злостављање произилази из фрустрације – а фрустрација је постала заједнички именитељ у већини наших школа. „Bulling“ ће увек постојати у већим групама, али када ескалира на неприхватљив ниво, то је проблем недовољног лидерства – било у школи, војсци или банци. Култура организације је одговорност њеног руководства – не деце или секретара (или ко год је најнижи у хијерархији).
Зато што нико на важном и одговорном положају не жели да чује такву ствар, школе су нарочито брзе у усвајању става да су узрок злостављања данашња деца и њихови неодговорни родитељи без социјалне компетенције. Изненађујуће је да нико не размишља о разговору с директорима дотичних школа и указивању на потребу да побољшају свој стил руковођења. Чак ни извршни coaching који је посебно фокусиран на развој релационих вештина, које су директорима школа одговорним за више од осам стотина људи несумњиво потребне, није ни узет у обзир. Много је лакше и много мање политички ризично усмерити се на децу – изнова и изнова!
Али чињеница је да су сви програми који су покушали да смање учесталост bullinga и спрече га били усмерени првенствено на децу – и сви су пропали: нису испунили што су обећали, нису остварили своје циљеве. Иако је учесталост случајева злостављања незнатно смањена унутар две до четири године, после тога су постали чешћи и суровији. Истраживања спроведена у Шведској и Норвешкој јасно су потврдила ову чињеницу, али нису била способна или вољна да предложе алтернативе. Не доводите у питање компетенцију оних на власти, уместо тога произвољно и неправедно поступајте с беспомоћном децом! То изгледа да је општи став. Поред тога, одговорне особе се питају зашто деца и адолесценти не одговарају увек уљудно и зашто нису добри и послушни када дођу у контакт с овим обликом скривене политичке и бирократске агресије. Чињеница је да такав став само зрачи агресијом и на крају насиљем, док моћни полирају свој ореол.
Јаспер Јул
https://familylab.rs/bulling-deo-iz-knjige-agresija-jespera-jula/
Recommended Comments
Нема коментара за приказ.
Придружите се разговору
Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.