Кључни предиктор антисоцијалног и агресивног понашања мушкараца је лоша саморегулација емоција у раном детињству.
Истраживања су потврдила да постоје поуздани предиктори антисоцијалног понашања код дечака већ у узрасту од две или три године. Тамо где је то повезано са трајним проблемима понашања у детињству, посебно у комбинацији са хиперактивношћу/проблемима пажње, постоји повезаност са насиљем дечака и њиховим антисоцијалним понашањем у адолесценцији и касније у животу.
Треба рећи да се проблем насилничког понашања углавном односи на дечаке – и то зато јер су истраживања јасно показала да је мушки мозак подложнији негативним утицајима у раном детињству.
Стручњаци сугеришу да одговарајући програми превенције насиља треба да дају приоритет развоју вештина саморегулације емоција код дечака – и то директним радом са њима и програмима обучавања родитеља. Позитивно родитељство или посвећенији рад и однос са дететом у раном узрасту је често повезан са побољшањем понашања деце касније у животу.
И друга истраживања су такође повезала проблеме развоја у раном детињству са каснијим насиљем мушкараца и њиховим агресивним и антисоцијалним понашањем, нарочито импулсивним, реактивним испадима.
Утицај генетике
Студије агресије код једнојајчаних насупрот двојајчаним близанцима показују 65% наследности за агресију. Склоност ка присуству насиља у породици је преко 50%. Утицај генетике се више односи на импулсивно/реактивно насиље. Генетика је врло сложена и једини појединачни ген који се више појављује код насилника је тзв. МАОА (моноамин оксидаза-А).
Оштећења мозга
Могу се уочити неуролошка оштећења у неколико делова мозга насилника, и то пре свега у оним деловима који се односе на регулацију емоција, морално одлучивање и контролу импулса. Конкретно, смањена структура и смањени метаболизам глукозе често се примећују у префронталном кортексу. Такође је врло вероватно да ће стриатум бити увећан. Стриатум је повезан са системом награђивања, односно ова регија мозга је позната као “центар за награду“ и одговорна је за оне облике понашања који нам доносе срећу и задовољство. То може сугерисати преосетљивост на “награде“ код насилних преступника.
Физички утицаји
Истраживање сугерише разне физичке предикторе антисоцијалног и насилничког понашања касније у одраслом добу:
Лоша пренатална исхрана мајке повезана је са повећаним ризиком од антисоцијалног поремећаја личности њеног детета у одраслој доби.
Неухрањеност деце повезана је са агресијом у детињству и тинејџерском узрасту. Једну масну киселину која је критична за развој мозга, омега-3, не производи тело, али је присутна у неким намирницама, попут рибе – стога је установљено да земље са исхраном која је богата рибом имају ниже стопе насиља и убистава.
Пушење цигарета од стране мајки током трудноће повезано је са појавом агресије код детета.
Конзумирање алкохола током трудноће се у многим истраживањима показало као фактор ризика за антисоцијално и насилничко понашање детета касније у одраслом добу. Повезаност конзумирања алкохола од стране оца са насиљем у одраслом добу је такође присутна, вероватно кроз епигенетско наслеђивање.
Неке компликације на рођењу, попут хипоксије (када беба остане без кисеоника на порођају), повезане су са насилничким понашањем у одраслом добу.
Излагање олову повезано је са антисоцијалним понашањем и насиљем у одрасом добу, такође. Олово је неуротоксични елемент и утиче на дечаке више него на девојчице, што је још један показатељ повећане осетљивости дечака на штетне утицаје у раном детињству.
Неке трауматичне повреде мозга повезане су са каснијим насилничким понашањима.
Генетичке утицаје и одређена оштећења мозга можда не можемо да контролишемо, али зато постоје многи фактори спречавања појаве насиља на које и те како можемо да утичемо. Битно је напоменути да адекватан програм рада са децом која имају предиспозицију и показују знаке раног насилничког понашања – може да пружи изванредне резултате. Најбитнији “учитељ“ у читавом овом процесу јесте родитељ – који својом посвећеношћу, пажњом, васпитањем и добрим моделима понашања може да обезбеди свом детету добар пример за понашање касније у животу.
Пише: Тамара Николичић
дипл. биолог и мастер проф. биологије
Извор: Detinjarije.com
Recommended Comments
Нема коментара за приказ.
Please sign in to comment
You will be able to leave a comment after signing in
Пријави се одмах