Како лечити односе са родитељима?

Логика је следећа: несигурност у себе, страх од одговорности, страх да ће ме ухватити у лажи,

да ће ме грдити, да ће ме исмејати – вуче се од нашег детињства као и сваки други страх.

Испоставља се да је животно искуство које је у детињству формирало овај страх у нама један

тужан неспоразум. Када су родитељи грдили дете, оно је, природно, сматрало да су такви односи

нормални и да тако мора бити у животу.

Ако сам закаснио, ако сам нешто разбио, слагао, добио јединицу, наравно да ће ме грдити. А како

другачије?

Може и другачије! То је лако схватити ако замислимо да су наши родитељи у том моменту,

приликом истог нашег поступка, приликом исте те јединице, приликом исте разбијене шоље

једноставно били  у много бољем расположењу, они би, очигледно, на исти тај догађај реаговали

много добродушније и стрпљивије.

А даље, како би рекли математичари, ако усмеримо ту мисао до крајњих граница, добићемо

следеће: да су родитељи били у сасвим добром стању, реаговали би на исту ту ситуацију са

максималним разумевањем.

Испада се да је сва родитељска негативност, држање придика, критиковање због чега смо ми у

детињству патили, било само манифестација њиховог стања, а не наше кривице. То није био

показатељ њиховог односа према нама нити тога какви су генерално односа међу људима.

Ако на прави начин схватимо то о својим родитељима, испоставља се да је њима било лоше, а не

да су они лоши или да смо ми лоши. На такав начин схваћено, прихватање себе се значајно

повећава. Наша психа престаје да родитељску негативност прима на свој рачун.

Да бисте заиста схватили ово о својим родитељима, активно то вежбајте, а не само мислено.

Треба се понашати према њима исто онако како се понашамо према људима којима је очигледно

нелагодно, којима се види да им је лоше, којима то „на челу пише“. А како се ми понашамо

према таквим људима? Ми почињемо да их подржавамо, тешимо, штитимо, учествујемо у

њиховим проблемима.

Цео тај комплекс мера треба усмерити на родитеље. У психологији се то назива „усиновити

родитеље“. Ако на тај начин будемо поступали довољно дуго, без икакве сумње – прихватање себе

ће се драстично поправити.

Александар Колмановски