Стручњаци кажу да године нису пресудне. Родитељи често траже „магични број”. Да ли је то осам? Десет? Дванаест? Занимљиво је да у многим земљама закон не одређује минимални узраст детета за остајање код куће без надзора.
За већину родитеља летњи распуст представља прави организациони изазов. Годишњи одмор траје свега неколико недеља, баке и деке нису увек доступни, кампови су често скупи или одавно попуњени, а посао се одвија уобичајеним темпом. Управо се зато многи родитељи, пре или касније, суочавају са питањем које их истовремено плаши и оптерећује осећајем одговорности: Да ли је моје дете довољно велико да остане само код куће неколико сати?
Када је дете спремно да остане само код куће
Одговор – било да је то добро или лоше – није једноставан. Не постоји одређени узраст који аутоматски указује на то да је дете спремно за самосталност. Стручњаци готово једногласно истичу да је важније посматрати само дете него гледати датум његовог рођења, пише Задовољна.хр.
Узраст је само један од критеријума
Родитељи често траже „магични број”. Да ли је то осам? Десет? Дванаест? Занимљиво је да у многим земљама закон не одређује минимални узраст детета за остајање код куће без надзора. Разлог је једноставан: деца се развијају различитим темпом. Два једанаестогодишњака могу имати веома различит ниво зрелости.
Америчка академија за педијатрију упозорава да се способности као што су процена опасности, планирање и доношење одлука развијају постепено током детињства и адолесценције.
Због тога стручњаци саветују родитељима да најпре процене да ли њихово дете може да остане смирено када ствари не иду по плану, да ли уме да поштује правила и да ли зна како да затражи помоћ када је то потребно.
Можда је важније од питања узраста како се дете понаша када родитељ није у близини.
Да ли могу сами да реше мањи проблем или одмах паниче? Да ли знају шта да раде ако неко позвони на врата? Хоће ли се држати договора или ће их радозналост искушати да укључе рерну, изађу напоље или позову пријатеље у госте?
Родитељи познају своје дете боље од било кога другог. Управо зато је њихов суд често вреднији од било које табеле која наводи препоручени узраст.
Независност се не дешава преко ноћи
Ако размишљате да први пут оставите дете само код куће, немојте почети са периодом од неколико сати.
Први корак може бити брз одлазак у продавницу или кратка шетња у трајању од око двадесет минута. Након тога, покушајте сат времена, па мало дуже. Ово омогућава детету да стекне самопоуздање и даје родитељу прилику да види како се носи са ситуацијом.
Истраживања у развојној психологији подржавају овај постепени приступ. Деца чијим родитељима постепено поверавају одговорност — уз пружање јасних правила и подршке — развијају веће самопоуздање и боље вештине решавања проблема него деца која никада не добију прилику да вежбају самосталност или су препуштена сама себи без припреме.
Шта треба да урадите пре него што изађете из куће?
Ако сте проценили да је ваше дете спремно, неколико корака може значајно повећати безбедност:
Пре поласка, заједно прођите кроз правила. Дете треба да зна да не отвара врата странцима, да не користи шпорет осим ако се тако претходно не договорите, да увек носи мобилни телефон са собом, као и да зна како да позове родитеља или број хитне службе 112 у случају нужде.
Такође је добра идеја да се унапред договорите о времену јављања. Једна СМС порука или кратак телефонски позив током дана често пружају већу сигурност родитељу него самом детету.
Можете унапред заједно припремити ужину, оставити флашицу воде на видном месту, записати важне бројеве телефона и договорити се шта ће дете радити док вас нема. Рутина деци пружа осећај сигурности.
Прилагодите ситуацију својим околностима.
Recommended Comments
Нема коментара за приказ.
Please sign in to comment
You will be able to leave a comment after signing in
Пријави се одмах