Знање и васпитање издвајају из масе, трендови и брендови утапају у њу

Деца од родитеља и старатеља добијају темеље који се кроз каснији процес социјализације надограђују. Не можемо, као подразумевано, очекивати од њих да у раној животној доби покажу нешто што им нисмо пружили као пример.

Мајка двоје деце изјавила је да је добила најлепши комплимент. Наиме, наводи да је ушла у апотеку, а са њом су била и њена деца. Није се догодило ништа неуобичајено што би јој скренуло пажњу, све док јој фармацеуткиња, при изласку из објекта, није рекла да одавно није видела лепо васпитану децу као што су њена и додала „Свака Вам част!“ Суштина је у томе, како каже, да су њена деца изговорила само добар дан кад су ушли и довиђења кад су излазили. Ипак, изгледа да је и овај знак елементарне културе, који би морао да се подразумева, постао нешто што скреће пажњу јер се издваја.

Одговор на питање зашто је тако постаје можда јаснији када се поред наведене стави и још једна ситуација из реалног живота.

Школа спорта. Тренер има проблем да одржи ред и дисциплину због дечака који не поштује ниједну планирану активност. Притом, омета, па зна и да буде груб према другој деци. Примена метода регулисања понашања од стране тренера није уродила плодом, као ни разговор са родитељима. У једном тренутку тренер је рекао дечаку да ако не престане да се понаша на начин који ремети тренинг и омета друге, биће принуђен да га удаљи. Шестогодишњи дечак је одговорио: „Ти то не можеш. Мој тата те плаћа“.

Дете тог узраста овакву реченицу тешко да је могло да смисли само, бар не без подлоге у виду приче коју је чуло у свом окружењу.

Ту се, као и увек, враћамо на причу и апострофирање родитељске/старатељске улоге у процесу васпитавања деце.

Деца од родитеља и старатеља добијају темеље који се кроз каснији процес социјализације надограђују. Не можемо, као подразумевано, очекивати од њих да у раној животној доби покажу нешто што им нисмо пружили као пример. Такође, када се деси да у каснијем узрасту ствари измакну контроли, не треба да се чудимо откуд то ако смо на прве назнаке насилничког или других облика непримереног понашања гледали са осмехом третирајући то, по аутоматизму, као пуку дечију игру.

Човек је по својој природи друштвено биће, па се тако и код деце јавља потреба да буду прихваћени и препознати од стране њиховог друштвеног окружења, посебно истог узраста. Начин на који ће остваривати ту своју потребу увелико зависи од вредности које им се преносе током процеса социјализације.

На то утицај имају опште друштвене околности, али и родитељи/старатељи усмеравањем пажње и филтрирањем утицаја сходно узрасту детета.

 Најновији модел телефона у рукама детета које нема поштовање према другима говори о уложеном новцу, али не и пажњи.

Подстицање или подржавање потребе за друштвеним доказивањем, и то искључиво кроз праћење трендова, потенцијално ствара фрустрацију детету које се може наћи у ситуацији да у једном тренутку неће моћи да пронађе задовољство у било чему или да неће умети да покаже своје квалитете када буде потребно, јер је развило уверење да само материјалне ствари имају ту моћ.

С друге стране, дете које је усмерено да се труди има велике шансе да пронађе свој таленат, ужива у ономе што ради и оствари се као задовољна личност, јер је научено да постоје успони и падови који доприносе јачању воље и истрајности.

Улагање у децу, колико је значајно када се подразумевају доказане вредности, толико може бити и штетно ако се све форме улагања ставе у исти ранг, те ако иза њих не стоји стални опрез, промишљање и усклађивање са дететовим стварним потребама, карактером и склоностима. Пре него што научи да постави властита ограничења која га/је чувају у животним ситуацијама, дете се мора упознати са границама које постављају родитељи/старатељи у исте сврхе.

Не треба избегавати ићи у корак с временом и припадати одређеним друштвеним контекстима. Управо супротно! У таквом амбијенту треба усмеравати децу да остану своји ослањајући се на властите посебности, разликују праве од квазивредности и не дозволе да материјално постане врховно мерило личних и друштвених приоритета.

Чињеница је да трендови и брендови долазе и пролазе, док рад на себи нема алтернативу.

Ауторка: Марија Булајић Шкулетић, социолошкиња

https://www.detinjarije.com/znanje-i-vaspitanje-izdvajaju-iz-mase-trendovi-i-brendovi-utapaju-u-nju/