Зашто неки људи имају потребу стално да вас вређају?

Неки људи имају сталну потребу да вређају друге. Некад то раде отворено, агресивно и гласно, а некад кроз подсмех, омаловажавање или „шалу” која у ствари зна да  заболи. Када се неко често понаша на тај начин, људи око њега се природно питају: зашто? Шта тера човека да повређује друге? И да ли се они заиста осећају боље када некога повреде и омаловаже?

Психологија већ дуго покушава да одговори на та питања, и истраживања показују да иза таквог понашања често стоји много више од обичне „злоће”.

Несигурност и потреба за осећајем моћи

Један од најчешћих разлога јесте унутрашња несигурност. Људи који се осећају инфериорно, неуспешно или емотивно нестабилно понекад покушавају да поврате осећај моћи тако што ће омаловажити неког другог. Када некога понизе, макар на тренутак имају осећај контроле и надмоћи.

Психолошка истраживања подржавају ову идеју. Студија Универзитета Британске Колумбије показала је да особе које имају ниско самопоуздање и висок ниво фрустрације чешће испољавају вербалну агресију према другима. Уместо да решавају своје проблеме, они их често „избацују” кроз нападање других људи.

Људи често понављају обрасце које су гледали током одрастања

Неки људи су одрасли у породицама или срединама где су увреде, понижавање и грубост били свакодневица. Ако дете годинама слуша омаловажавање или агресију, велика је вероватноћа да ће такав образац понашања касније сматрати нормалним.

Психолози објашњавају да човек често несвесно усваја моделе понашања из свог окружења. Због тога особе које повређују друге понекад заправо само понављају обрасце које никада нису научиле да прекину.

Истраживања са Универзитета у Мичигену показала су и да особе са мањком емпатије теже осећају туђу бол. Када некога повреде, они емоционално не доживљавају последице својих речи на исти начин као емпатичне особе.

Да ли се људи који вређају друге заиста осећају боље?

Краткорочно, често да. Када некога понизе или увреде, могу осетити тренутни налет моћи, супериорности или олакшања. Психолози то називају привременим подизањем ега. Међутим, тај осећај не траје дуго. Зато неки људи стално понављају исто понашање, јер им је потребна нова потврда сопствене вредности кроз спуштање других.

Дугорочно гледано, истраживања показују да хронично агресивне особе чешће пате од незадовољства, проблема у односима, усамљености и потиснутог беса. Другим речима, особа која стално повређује друге углавном није истински задовољна собом.

Љубомора, фрустрација и мањак емпатије

Некада иза увреда стоји љубомора. Када неко види особу која је успешна, срећна или самоуверена, може осетити сопствену немоћ. Уместо да ради на себи, покушава да „спусти” другога како би се осећао мање лоше због себе.

Постоје и људи који уживају у доминацији над другима. Психологија то повезује са нарцизмом, манипулативношћу и одређеним облицима садистичког понашања. Студија објављена у часопису Psychological Science показала је да одређени људи заиста осећају задовољство када изазову емоционални бол код других, нарочито ако им то даје осећај моћи или пажње.

На крају, важно је разумети једну ствар: људи који су сигурни у себе и своје знање, углавном немају потребу да стално понижавају друге. Увреде често нису доказ ваше мање вредности, већ показатељ њихових унутрашњих проблема.

(eKlinika.rs)