То што попуштате детету онда када не би требало, није љубав, него ваша неспособност да се изборите са кривицом. Дугорочно, правите детету медвеђу услугу, пошто га свет неће третирати онако како га ви третирате.
Пошто стално причамо о љубави коју деца морају добити у својим породицама како би биле здраве индивидуе, ред је да прозборим коју о томе шта јесте родитељска одговорност.
Прво, родитељска одговорност је ментално здравље самих родитеља. Уколико родитељ није емоционално писмен, и не зна како се осећа, када и због чега, неће моћи томе ни да научи дете.
Друго, родитељ мора бити у стању да препозна сопствену вредност, како не би сопствено дете третирао са презрењем којим третира самог себе.
Треће, родитељ мора да разуме да је идеја имања детета, као и идеја немања детета једнако себична. Не постоји тако нешто као што је алтруистична одлука о било чему. Све што радимо, радимо из сопствених потреба. Самим тим, свесност о томе подиже могућност да схватимо да одлука о имању детета подразумева и дозу одговорности према детету, али и другим члановима друштва.
У преводу, да би дете израсло у добру особу, није потребна само љубав, него и јасна дисциплина. Потребно је да родитељ научи како да подржи одређено понашање код детета и да има слуха за дечије потребе.
Родитељ је тај који је одговоран за васпитање детета, и врло је важно да буде свестан да он васпитава дете, а не дете њега.
То произилази из једног врло важног аспекта приче, а то је способност да се буде крив.
Најважнији део родитељске одговорности је способност да поднесете кривицу након што урадите нешто што детету није по вољи. Родитељство је трансмисија вредности. Уколико нисте у стању да се носите са кривицом услед дететовог неодобравања ваших акција, створићете јако лоше дугорочне последице по дете.
То што попуштате детету онда када не би требало, није љубав, него ваша неспособност да се изборите са кривицом. Дугорочно, правите детету медвеђу услугу, пошто га свет неће третирати онако како га ви третирате.
Стога, најважније што као родитељ морате бити у стању је да признате себи да сте људско биће, да сте у стању да погрешите, и да је то у реду. Нема савршеног родитеља. Исто тако, морате бити у стању да признате себи и реагујете уколико приметите да детету није добро или да се нешто дешава што може да угрози дете, вас или друге људе.
Не можете заштитити дете од света и социјалне средине. 2/3 времена дете проводи ван куће. Оно што, додуше, јесте ваша одговорност је да разумете да морате у сваком тренутку знати да ли је дете добро или није. Детаље нећете никада знати, пошто комуникација између родитеља и детета никада није потпуно отворена, али можете знати да нешто није како ваља.
Велика заблуда је да родитељи не знају шта је са њиховом децом. Родитељи виде, али не желе да знају. Да бисте постали родитељ, не треба вам ни диплома, ни сертификат, нити ментално здравље. Самим тим, родитељи су исти онакви какви су и људи које срећете: несавршени, често у великим проблемима. Међутим, деци родитељи јесу ауторитети и њихово мишљење јесте најважније.
Потрудите се онда да схватите да сте одговорни да реагујете када видите.
Recommended Comments
Нема коментара за приказ.
Please sign in to comment
You will be able to leave a comment after signing in
Пријави се одмах