У Господу уснуо отац Роман (Матјушин), пустињак и поета

У Господу је 19. маја 2026. године, на београдском аеродрому, док се враћао у Русију, уснуо отац Роман Матјушин, пустињак испоснице у Ветрову, велики пријатељ српског народа, појац и поета ванредног талента, стваралац и неговатељ духовне поезије. Дипломирао је руску књижевност, радио многе физичке послове, затим и као средњошколски професор руског и музичког, рођен је 1954, замонашен 1983. у Псовско-печерској лаври, после две године је рукоположен у чин јеромонаха, служио је као парохијски свештеник, а деведесетих година се повукао у Ветрово. Његове су песме на хиљаде људи привеле Богу, биле су антологијске - надахњујуће и молитвене, надалеко су извођене, посебно међу руским певачима попут Жане Бичевскаје, Олега Погудина и других, и постале су нераскидиви део руског духовног и културног наслеђа, с обзиром да су биле и остале и вапај и одговор на духовну жеђ народа. Своју љубав према српском народу забележио је емотивним путописима под насловом књиге "Тамо је моја Србија", а они који су имали благослов и част да упознају оца Романа сведочили су управо о његовој огромној љубави према Србима и нашој историји, те се са разлогом мора приметити симболика његовог овоземног одласка баш у Београду, на путу ка Русији. У наставку прочитајте шта је, поводом упокојења оца Романа, написао Митрополит Тихон (Шевкунов), писац књиге "Несвети, а свети", а препоручујемо да чујете и поједине песме оца Романа, коме нека Господ подари вечан спомен у Царству Небеском.

Митрополит симферопољски и кримски Тихон Шевкунов (писац књиге "Несвети, а свети"), забележио је поводом упокојења оца Романа Матјушина, у писму објављеном на сајту Кримске митрополије које преноси сајт московског Сретењског манастира "Православие.ру", следеће: 

Управо су јавили да се јеромонах Роман (Матјушин) упокојио Господу на аеродрому у Београду, вративши се у домовину да умре. Последњег дана Васкрса. Стигао је на време.

Шта да кажем код овог ковчега?

Много тога има да се каже. Али у ствари, он је све сам рекао.

Нећу ништа понети са собом,

И зато ми ништа не треба.

Сунце излази и поново залази,

Да би поново засијало изнад таме.

Не бојим се ничега да изгубим,

Ако само Ти, Цару царева, будеш са мном.

Лежао је у дрвеном ковчегу у Лосици — и устао. Лежао је данас у Београду — и устаће.

Велик је и славан хришћански Бог.

Срби, хвала вам што сте пружили уточиште ономе који хода сам.

Псковска област, прими свог јеромонаха у земљу Ветровску.

Господе, упокој душу новопрепочилог јеромонаха Романа у обитељима праведних. Даруј му вечни спомен.

Радуј се, усрдни Заступниче,

због молитви Твојих за мене.

Вечан спомен!   

(Извор: Православие.ру, Кримска митрополија)

**

Из архиве на Интернету подсећамо на гостовање оца Романа у емисији "Духовници", као и на поједине интервјуе чије смо наслове линковали, Монах – ратник је Христов , Монах и песник , Руска идеја је - црквеност (на руском)

 

---

Извор: Радио Слово љубве