Екстремне обалске поплаве дешавају се далеко чешће у нашем загрејаном свету него икада раније. Оне угрожавају бројне заједнице које ће, како се климатске промене интензивирају, постати још рањивије.
Недавна студијa открила је сурову реалност: катастрофалне поплаве које су се некада дешавале једном у веку, сада погађају нашу планету отприлике једном у деценији. Истраживање показује да су климатске промене узроковане људским фактором учетворостручиле учесталост екстремних нивоа мора од 1900. године.
Паралелно, друга студија потврдила је да је пораст нивоа мора мерљив на чак 97 одсто испитаних локација широм света, а људске активности су главни кривац за чак 58 одсто забележених екстремних водостаја између 2000. и 2018. Другим речима, човек је главни покретач олујних удара, високих плима и аномалија у порасту мора, пише Live Science.
Како потенцијал океана да девастира обалске заједнице незадрживо расте Зенке Дангендорф, ванредни професор на Департману за речно-обалску науку и инжењерство на Универзитету Тулејн навео је да је апсолутна основа за ову врсту истраживања посматрање, али подаци су, нажалост, оскудни.
„Имамо нешто више од 100 мареографа широм света који нуде дугорочне податке о промени нивоа мора још од раног 20. века. Видимо да се ниво мора на тим локацијама мења, али не можемо много рећи о томе шта се дешава другде. Зато користимо исте климатске моделе које користимо за будуће пројекције. Ако упоредите посматрања са моделима, они морају бити у стању да репродукују оно што је већ виђено у природи. То је био наш први корак. Када докажете да модел ради, можете да покренете експерименте. На пример, можете у моделу задржати гасове стаклене баште на константном нивоу и тако проценити колики је утицај чисте природне варијабилности на промене које смо уочили. То смо и урадили. Открили смо да смо на глобалном нивоу већ доживели дванаестоструко повећање онога што је 1900. године важило за стогодишњи екстремни догађај. Такође, видели смо да је утицај човека, посебно од 1900-их, а нарочито од 1970-их, постао доминантна сила.
Шта ово конкретно значи за обалске заједнице широм света?
Пар центиметара пораста нивоа мора у теорији не звучи много, али ако живите на обали, то вас погађа много јаче него што мислите. Навешћу пример, живео сам на источној обали Америке, у Норфолку у Вирџинији. Та заједница је изграђена поред воде. Током 1950-их и 1960-их тамо уопште није било поплава, или би се десиле једном у пет-шест година. Али данас, због пораста нивоа мора, обична висока плима доводи до поплава. Видите поплављене улице, што утиче на свакодневни саобраћај и људи не могу да оду на посао.
То одједном директно утиче на свакодневни живот.
Што се тиче оних екстремнијих догађаја, људи могу поднети стогодишњу поплаву једном у животу. Доживе нешто попут урагана Сенди и успеју да се опораве. Али, ако морате да се опорављате од такве катастрофе сваких осам година, то је за већину људи једноставно немогуће и неодрживо.
Шта можемо да урадимо?
Можемо да се прилагодимо. Добра страна у свему овоме је што смо доказали да су људи главни узрок ових промена. То је трачак наде, јер значи да ако реагујемо, можемо нешто и да променимо. Реакција на климатске промене често касни, тако да је одређени пораст нивоа мора већ запечаћен. На пример, све пројекције се слажу око тога шта ће се дешавати до отприлике 2060. године, без обзира на то колико гасова стаклене баште емитујемо. Ту нема повратка.
Како ће свет изгледати 2060. године са тим већ неизбежним порастом нивоа мора?
Према последњем извештају Међувладиног панела за климатске промене оно што је некада био стогодишњи екстремни догађај до 2050. године дешаваће се сваке године на 19 до 31 одсто локација где се мери ниво мора. Дакле, на око четвртини места широм планете, те катастрофалне стогодишње поплаве постаће годишња појава. То је податак који оставља без текста.
Ове промене се дешавају много брже у тропским пределима и нижим географским ширинама. Разлог је тај што у тропима влада мање варијабилна клима, без сталних великих осцилација. На пример, у Северном мору имамо сезону олуја и огромне разлике у плими и осеци. Ми смо тамо већ прилагођени масивним променама од неколико метара, па пар центиметара пораста нивоа мора не прави толику разлику. Али у тропима, где је море углавном мирно, та разлика је огромна. Замислите то као два тркача са препонама. Први тркач који представља тропе скаче веома конзистентно, али увек тик испод висине препоне, тако да је никада не прескаче. Други тркач тип Северног мора скаче врло променљиво. Сада замислите да спустите препону, што је исто као да подигнете ниво мора. Одједном, онај први, конзистентни тркач лако прескаче препону сваки пут, док ће је онај променљиви тркач из Северног мора прескочити тек неколико пута више него раније. Дакле, мирнији региони су далеко осетљивији на ове промене.
Recommended Comments
Нема коментара за приказ.
Please sign in to comment
You will be able to leave a comment after signing in
Пријави се одмах