Молитвена прослава Светог Мардарија (Ускоковића) првог српског архијереја америчко-канадског, започеће у храму св. Апостола и Јеванђелисте Матеја у Сурчину празничним вечерњем у четвртак 11. децембра 2025. године, сазнајемо благодарећи старешини светиње о. Слободану Чавки, а света Литургија ће у петак 12. децембра, на дан празника, бити служена од 9 часова. Као и претходних пар година, Литургију ће са свештенослужитељима, некадашњим либертивилским ђацима, служити протојереј-ставрофор проф. др Милош Весин, који је 2023. године, уз помоћ свештеника Николаја Костура, донео честицу светитељевих моштију у овај сурчински храм.
Следи житије св. Мардарија, а на крају вести и линкови појединих емисија Радија "Слово љубве" посвећених овом Божијем угоднику:
Свети Мардарије Либертивилски и Свеамерикански
Датум празновања у календару – 29. новембар/12. децембар
Празник преноса моштију – 3./16. Јул
Свети Мардарије се, као Иван Ускоковић, родио 2./15. новембра 1989. године у селу Корнету, од побожних родитеља Петра (Пере) и Јеле, рођене Божовић. Петар је био капетан племена Ускоковић из Љешанске нахије у Црној Гори. Иван је растао у побожности и љубави према Богу и своме српском роду у Црној Гори, љубећи на исти начин и све остале Словене. Из те љубави се у њему, још од малих ногу, распламсала жеља да служи Богу и ближњем, што је све више подстицало његову намеру да постане монах. Он ће већ као петнаестогодишњак прећи у Србију где је, у манастиру Студеници, руком Епископа жичког Саве, примио монашки постриг, а потом и рукоположен у чин јерођакона. Не дуго после тога Свети Синод га шаље на школовање у царску Русију. Прво одлази у Духовну семинарију у Житомиру 1906. године, а после две године прелази у Кишињевску семинарију, коју ће са успехом завршити 1912. године. Током студија у Кишињеву, 1908. године рукоположен је у презвитерски чин, поставши јеромонах у осамнаестој години живота. У том периоду у младом јерођакону, а потом јеромонаху, све више јача љубав према пан-словенским идејама и он је просто горео жељом да сви словенски народи увек остану непоколебиви у својој оданости Христу и освештаним предањским вредностима. На чувену Духовну академију у Петрограду се уписује 1912. године (студирајући истовремено и право на петроградском Правном факултету) где ће 1916. године дипломирати и постићи степен Кандидата богословља. Током својих студија, јеромонах Мардарије ће се истаћи као изузетан и веома плодан проповедник. Прва књига његових проповеди, из тог руског периода, изаћи ће из штампе већ 1914. године. Он не само да је био ретко талентован оратор, него је својим уистину златним језиком умео да подједнако јасно образлаже и оне најсложеније богословске појмове, како високоученима, тако и простодушном народу.
Одлуком Светог синода Руске Православне Цркве, синђел Мардарије ће 3./16. јула 1917. године кренути у Америку да би послужио Српској црквеној мисији у Америци, а под окриљем Руске православне Епархије за Америку. Већ после неколико месеци боравка у Америци, унапређен је у чин архимандрита и поверена му је дужност руковођења Српском црквеном мисијом. Предано се дао на организовање црквеног живота, обилазећи места у којима су Срби живели, учећи их и проповедајући им. Полако је почео да ниче све већи број српских парохија и црквено-школских општина широм америчког континента, а архимандрит Мардарије ће, нешто касније, започети и изградњу манастира Светога Саве у Либертивилу. После Бољшевичке револуције и пада царског режима у Русији, Руска Загранична Црква ће Српску мисију у Америци поверити Српској Православној Цркви, а идеја архимандрита Мардарија била је стварање самосталне Српске Епархије за Америку и Канаду, под јурисдикцијом Српске Православне Цркве. Свети Архијерејски Сабор СПЦ је 7. децембра 1925. године изабрао архимандрита Мардарија за Епископа новоосноване Епархије америчко-канадске. Хиротонисан је на Цвети 2./15. априла 1926. године у београдској Саборној цркви св. Архангела Михаила.
Вративши се у Америку, први српски Владика америчко-канадски се са још већом усрдношћу и до краја пожртвовано предао ни мало лаком пастирском раду у духовном винограду који му је поверен. Број новоподигнутих цркава ће се из године у годину повећавати, а 1931. године освећен је и новоподигнути манастир Светога Саве у Либертивилу. Сви владичини савременици говорили су о Епископу Мардарију као о човеку анђеоског живота, несвакидашње свестрано талентованом, који је био ревнитељ са визијом. Владика Мардарије био је невероватно скроман, смирен, несебичан и вазда спреман да опрости. Величина његовог опраштања дотицала се највише оних који су му управо и били највећа сметња око изградње манастира и успостављања црквеног реда и поретка у српским заједницама. Чак су и неки свештеници предњачили у осуди и вређању Владике светога живота, не желећи да покажу ни мало поштовања према његовим напорима и жељама у самопрегорном жртвовању за добро Цркве и народа. Владика је рано почео да побољева од туберкулозе, чиме су се његове патње све више појачавале. Не ретко је морао да се, по строгим лекарским упутствима, упути на лечење у топлије крајеве са сувљом климом, али и то само на кратко. Владика је дословно сагорео на пољу служења Богу и роду, али је до краја свога маловременог живота светлео вером, надом и љубављу.
После великих мука и патњи услед самопрегорне трудољубивости али не мање и болести, Владика Мардарије уснуо је у Господу 29. новембра/12. децембра 1935. године у Универзитетској болници у граду Ен Арбур у америчкој Савезној држави Мичиген. Сахрањен је 5./18. децембра у цркви манастира Светога Саве у Либертивилу. Верни српски народ се, истина не увек истом динамиком, сећао и сећа пожртвованог мисионарског рада Светога Владике, памтећи посебно и његов физички рад на подизању манастира који је, заиста дословно, својим рукама – циглу по циглу, зидао. Памтећи га у својим молитвама, одани његови поштоваоци би у тишини манастирске цркве палили свеће крај места где је почивао.
Носећи у себи свест о јединственом подвигу Владике Мардарија, уз непрестана сведочења о мноштву засејаних, али и родоносних бразди које је заорао први српски Владика американско-канадски, а уз живо сећање и подсећање од стране потоњих српских јерараха на овим просторима, Свети Архијерејски Сабор је, на предлог Епископског савета наше Цркве у Северној и Јужној Америци, у саборском заседању 16./29. маја 2015. године причислио Владику Мардарија лику Светих, уписавши његово име у Диптих светих Српске Православне Цркве. Са благословом Епископа новограчаничко-средњезападноамеричког Лонгина, на дан 22. априла/5. маја године Господње 2017., отворено је место гробног почивања Светог Мардарија, а његове свете мошти су се пројавиле као нетљене (нетрулежне). После прописаног чина омивања и помазивања, мошти Светог Мардарија су, у новом архијерејском одјејању, положене у посебно за ту намену изрезбарен кивот и постављене са јужне стране манастирске цркве, тачно изнад места где је 82 године почивао Свети Владика, е да би верни народ долазио да се поклони и целива мошти новопросијавшег светила либертивислког и свеамериканског. А на дан 3./16. јула 2017. године, тачно стотину година од онога дана када је млади монах Мардарије из Русије послан српском православном народу на северноамеричком континенту, торжествено је, на свеправославном нивоу, прослављено причислење лику светих Светога Мардарија. Литургијским торжеством тада је началствовао сада блажене успомене Његова Светост Патријарх српски Иринеј, уз саслуживање Епископа из свих у Америци дејствујућих Помесних Православних Цркава.
Молитвама, међу Светима оца нашег, Светитеља Марадрија Либертивилског и Свеамериканског, Господе Исусе Христе Боже наш, помилуј и спаси нас. Амин!
+++
Неке од емисија Радија "Слово љубве" посвећене св. Мардарију либертивилском:
Реч пастира - Епископ др Максим (Васиљевић) о св. Мардарију либертивилском
Српски мост: Свештеник Николај Костур ексклузивно о откривању моштију Светог Мардарија
Збор зборила господа хришћанска - "Трг од ћирилице": Вече о Св. Мардарију (Ускоковићу)
Српски мост: Патријарх Иринеј на прослави Светог Мардарија: Црква је снага која нас обједињује
Српски мост - Митрополит Амфилохије: „Дивне дарове Вам је, драги наши, дао Бог у Чикагу!“
Сурчин: Дочекане мошти св. Мардарија Либертивилског
Извор: Радио "Слово љубве"
Recommended Comments
Нема коментара за приказ.
Please sign in to comment
You will be able to leave a comment after signing in
Пријави се одмах