Архиепископ Јован за "Политику": Не пуштају ме да изађем из земље!

У години када обележава мали јубилеј, 20 година од рукоположења у епископски чин, архиепископ охридски Јован (Вранишковски) вероватно је један од ретких православних великодостојника којем је онемогућена слобода кретања. Првом човеку Охридске архиепископије Српске православне цркве македонски државни органи одузели су пасош почетком јула на граничном прелазу Меџитлија и тај документ, како је архиепископ Јован потврдио за „Политику”, још му није враћен. У разговору за наш лист, охридски архиепископ каже да је одмах по добијању решења о одузимању пасоша написао представку председнику суда у Скопљу јер се у решењу Министарства унутрашњих послова позивају на пресуду овог суда која је постала правоснажна 3. јула ове године.

– Том пресудом осуђен сам на једну годину и један месец затвора. Али очигледно да онај ко је припремао решење о одузимању путне исправе није отворио и другу страницу, где јасно пише да се у рок казне урачунава време које сам провео у притвору 2012. и 2013. године, а које је за неколико дана дуже од једне године и једног месеца. Тако да је та казна већ издржана и зато суд није издао решење о одузимању путне исправе...

Али на моје питање зашто онда то ради полиција, добио сам одговор да је то „наређење одозго”. Ко је дао то наређење још нисам открио, али „заклела се земља рају да се сваке тајне знају”. Писао сам о овоме начелнику полиције у Битољу и нисам добио одговор. Пре неки дан сам писао и министру унутрашњих послова Републике Македоније, али још нисам добио одговор. Најчудније је, заправо, то што ме не пуштају да изађем из земље ни са српским пасошем који поседујем. Да бих изашао са тим пасошем треба да одјавим своје боравиште у Републици Македонији. Можда им је то и циљ, али не верујем да ће успети. У сваком случају, држава се брука по ко зна који пут тиме што дискриминише оне који не припадају расколничкој МПЦ – каже архиепископ охридски Јован.

Македонски државни органи, и поред пресуде Европског суда за људска права, још нису регистровали Православну охридску архиепископију као верску заједницу, а пресудом је одређено и да треба да исплате 9.500 евра одштете. Да ли државни органи поступају по пресуди?

Да је до саме власти, она сигурно још дуго не би регистровала Православну охридску архиепископију. Но, на велику срећу, по правоснажности поменуте пресуде све мање је до њих, и о испуњењу пресуда Европског суда за људска права рачуна води комисија Европског савета. Зато је биро при македонској влади журио да нам исплати одштету и није се сагласио да она буде исплаћена тек кад се региструјемо и добијемо право да имамо сопствени жиро-рачун. У јуну смо поднели захтев Основном суду Скопље 2, који је надлежан за регистрацију верских заједница, да испуни пресуду суда у Стразбуру. Не тражимо дакле нову регистрацију, него само да испуне пресуду коју су обавезни да испуне. Прошло је два месеца, немамо одговора, али после ових летњих одмора ваљда ће морати некако да одлуче. Што се тиче власти у Републици Македонији, научили смо да према њима будемо доста неповерљиви.

Као нерегистрована верска заједница, где тренутно обављате богослужења?

Што се тога тиче, наша архиепископија је у врло тешким условима. У 21. веку, у земљи где се хришћанство појавило у првим вековима после Христа, данас, у канонској цркви служи се у приватним становима, подрумима и пословним халама, што звучи заиста несхватљиво. А још је несхватљивије како политичари не схватају колико је то понижавајуће за саму државу. Наше је скромно мишљење да је та држава дошла у тако незавидан међународни положај управо зато што је деградирала себе кад је о верским слободама реч. Не може, па чак и не сме да има поштовање нека држава на међународном плану, а да притом не поштује верску слободу сваког човека. А Република Македонија осуђена је од Европског суда за људска права управо због тога што не поштује верске слободе.

О потреби да буде решен статус непризнате македонске православне цркве говорио је патријарх Вартоломеј, који је позвао сестринске цркве да приме МПЦ у канонско јединство. Раније је и Бугарска православна црква била „увучена” у решавање питања канонског статуса МПЦ. Како ви гледате на то?

Не могу да се сетим да је васељенски патријарх Вартоломеј икад позвао сестринске цркве да приме МПЦ у канонско јединство. Његовој свесветости добро је познато да је томосом из 1920. године, који је Српској православној цркви издала управо Васељенска патријаршија, престала њена јурисдикција на територији данашње Македоније. СПЦ је 2005. године издала томос да се Црква на просторима данашње Македоније, а то је Православна охридска архиепископија, управља аутономно у границама јурисдикције СПЦ. Уколико неко наруши тај, бар сто година успостављени канонски поредак, па нека је то и Његова свесветост ког ми, бар из СПЦ, много поштујемо и ценимо, неће остати само са минорним последицама по поредак читаве Православне цркве. Не мислим да ће ико више насести на политичке притиске као што је насела и Бугарска православна црква, а да при томе није свестан да ће то имати последице управо на све цркве, али свакако и на њу.

Православна охридска архиепископија у септембру ће обележити 1.000 година од оснивања. Како се припремате за ту свечаност?

Свети архијерејски синод Православне охридске архиепископије прогласио је ову годину за јубиларну, а наш предлог био је усвојен и од Светог архијерејског сабора Српске православне цркве. На ову велику свечаност позван је да председава Његова светост патријарх српски Иринеј. Позвани су многи архијереји СПЦ, не сви, јер је познато да ми немамо услова за то, али позвани су и представници других православних патријаршија и аутокефалних цркава. Надамо се да ће се већина позваних одазвати и својим присуством увеличати прославу.

Извор: Политика