Десет година од погрома на Косову и Метохији

Питање културних идентитета на Косову и Метохији у непосредној је вези с препознавањем и опредељењем аутентичних баштиника на Косову и Метохији у дужем временском периоду. Постојећи културни идентитети нису настали истовремено. Сходно томе, статус баштиника условљен је конкретним стваралаштвом народа који су живели и данас живе на Косову и Метохији. Српски народ и Српска православна црква баштине најбројније и најзначајније културно наслеђе и оно је недељиво по било ком основу. Када је реч о албанском културном наслеђу неизбежно се намеће питање да ли је албанска етничка заједница баштиник свеукупног културног наслеђа исламске провенијенције? Ако отоманско културно наслеђе на Косову и Метохији датира пре досељавања албанског становништва на те просторе и ако се зна да је процес исламизације текао поступно, оправдано је поставити питање – да ли албанско становништно може бити баштиник отоманског културног наслеђа чак и када су, после примања ислама, за верске обреде користили већ постојеће отоманске богомоље? И није реч само о верским објектима.

Све акције у Србији и иностранству одвијаће се под слоганом „Погром – десет година касније“. У организацији Канцеларије за Косово и Метохију, у понедељак 17. марта у 13 часова на Великој сцени Народног позоришта у Београду биће одржана Свечана академија „Погром – десет година касније“. У оквиру Академије наступиће и глумци и хор Народног позоришта. Присутнима ће обратити министар г. Александар Вулин, Патријарх српски г. Иринеј, председник Скупштине Републике Србије г. Небојша Стефановић и представник Друштва пријатељства Израел-Србија из Тел Авива.

http://www.spc.rs/sr/martovski_pogrom_20042014_deset_godina_kasnije