"Сваком дану доста је његове муке“

„Не брините се, дакле, за сутра, јер ће сутра бринути за своје; сваком дану доста је његове муке“ (Матеј 6, 34)?

Једноставно речено, духовни живот треба живети као да нам је сваки дан последњи. Док многе материјалне и свакодневне обавезе, због времена потребног за њихово извршење, захтевају планирање и могу трајати данима или месецима, у духовном животу треба да се трудимо да „сунце не зађе у нашем гневу“. То значи да, шта год да нам се догоди током дана и шта год да наруши наш мир, треба да настојимо да се вратимо унутрашњем миру и поново га успоставимо.

Тако, почевши од озбиљних сукоба између нас и наших ближњих, треба да се трудимо да до помирења дође што пре. На крају сваког дана добро је да преиспитамо како смо га проживели и да га завршимо у миру, уз духовни подвиг и молитву.

Зло које Господ помиње, када каже: „Сваком дану доста је његове муке“, јесте зло које остављамо иза себе. То је зло које ми људи стварамо када остајемо непомирени једни с другима и живимо у непрестаним сукобима. Зато, ко је тога свестан, нека се потруди да не додаје злу које већ постоји у свету због људских раздора, још и сопствено зло, које произлази из непомирења са ближњима.

Када човек почне да живи на овај начин, временом ће, сразмерно јачању своје вере, све више бити ослобођен брига за сопствени опстанак. Тада ће препознати Божје присуство и деловање не само у свакодневном животу, већ и у сваком даху који удише.

Имајте мир у Господу!