о. Андреј Ткачов: Да ли враћамо дугове које правимо?

Постоји концепт који се зове „кредит“. Пола света живи на кредит: људи, предузећа, па чак и државе.
Али данас не желим да говорим о макроекономији или финансијским „мехурима од сапунице“. Желим да разговарамо о нечем много важнијем: да ли враћамо дугове које правимо?
Дугови који се не могу измерити новцем
Постоје дугови који су неотплативи. На пример, дуг према мајци и оцу, према ономе ко вас је научио вери, ко вас је спасао када сте били болесни или ко вас је излечио од болести.
То су ствари које се не могу мерити новцем. Оне нас чине вечно дужнима.
Апостол Павле пише:
„Никоме не дугујте ништа осим да волите једни друге.“
Ако правимо дугове и не враћамо их, они висе над нама и изнад нас, вукући се за нама попут мрачне сенке и исцрпљујући нашу животну снагу.
Терет неплаћених дугова
Многи од нас су толико неозбиљни да узимају, а затим имају проблем са враћањем.
Тако, нагомилавши различите дугове, живимо са њима и онда се питамо:
– Зашто је живот тако тежак?
– Зашто нема радости у животу?
– Зашто ми недостаје ово или оно?
Али треба да се запитамо: да ли имамо неплаћене дугове?
Они могу бити свих врста – велики и мали.
Дуг као препрека Божјем благослову
Неплаћени дуг човека спутава. Он може постати препрека и материјалном напретку и унутрашњем миру.
Човек не може, поштено и са Божјим благословом, да живи задовољно ако нешто узме, не врати и на то заборави. Или ако се тога сећа, али намерно не враћа, измишљајући лажне изговоре:
„Ма хајде, није то ништа.“
„Узео сам то од богаташа.“
Или неки други сличан изговор.
Преиспитивање сопственог живота
Свако од нас треба да преиспита свој живот.
Да ли у себи носим огорченост према некоме?
Да ли сам завидан?
Да ли сам поносан?
Да ли верујем или не верујем?
Да ли се молим или не?
И коначно – да ли имам неплаћене дугове?
Почети од онога што се може вратити
Најбоље је почети од финансијских дугова.
Постоје, наравно, и они много дубљи дугови: према првом учитељу, према духовном ментору, према људима који су вас спасили од пропасти и усмерили на прави пут. То су дугови који се не могу у потпуности вратити.
Али треба почети од онога што је могуће вратити – од материјалних дугова, од онога што је дато из руке у руку.
Слобода која долази након враћања дуга
Зато се данас сетимо:
Коме шта дугујем?
Шта треба да вратим?
Враћањем дугова човек стиче слободу и отвара врата Божјем благослову.
Невраћањем дугова ложи се ватра која може прогутати имовину, таленте и успехе, чинећи многе животне напоре бесплодним.