Који је разлог нашег постојања?

Шта је највеће и најузвишеније од свега?

Љубав.

Јер она је разлог нашег постојања.

Из љубави смо створени и у љубав ћемо се вратити.

Зато смо позвани да живимо у љубави, јер ништа друго не може дати смисао нашем животу, нити нас учинити заједничарима Љубави, а то је Бог.

Да би човек достигао љубав, потребно је да поседује и друге врлине, као што су смирење, девственост, чистота, једноставност, вера, нада, уздржање, целомудреност, ћутање, разборитост, несебичност, скромност, неосуђивање, праведност, кротост, милосрђе, покајање…

Оне ће донети истинску љубав. А она ће, са своје стране, поново рађати те врлине и доносити друге, као што су праштање, снисхођење, чиста молитва, расуђивање, дуготрпљење, благодарност, радост…

Наравно, ништа од наведеног не може се разумети изван Цркве, изван светотајинског живота, изван благодати. Ништа од тога нема смисла без нашег коначног циља, а то је Христос. Јер чак и љубав без Христа губи свој смисао и своју сврху, губи свој првобитни темељ и своје есхатолошко испуњење.

Када говоримо о љубави, морамо говорити о Христу. Јер се љубав без Христа не може ни замислити, барем не као истинско, неискварено и вечно искуство.

Зато можемо закључити да највеће и најузвишеније што можемо имати у животу није само љубав, већ Христос. Јер ако имаш Христа, имаш и љубав, али и много више. Немаш нешто апстрактно, већ Личност са којом си вечно повезан. А Личност се не мења, не пропада и не пролази, као што је случај са свим створеним, укључујући и човека.

Помисли с коликом чежњом се двоје људи који се воле гледају, јер су међусобно повезани љубављу. Замисли онда да гледаш у очи самој Љубави, а да је други с тобом повезан кроз ту исту Љубав, осећајући Божанско, вечно прихватање од стране Њега, као један тројични однос – човека, Христа и ближњега.

Наша љубав је средство којим налазимо Љубав која није идеја нити осећање, већ Личност – Исуса Христа.

Зато није смисао да стекнемо љубав, већ да стекнемо Христа. Нема смисла остати само на љубави ако нас она не сједини са Христом. Јер љубав без Христа је као мед без слаткоће, као очи без светлости, као ватра без топлоте, као живот без Истине…

о. Павлос Пападопулос (Фејсбук)