Свакодневно примећујем да млади људи не траже, на основу духовних и озбиљних критеријума, особу са којом ће заједно наставити живот. Обично су критеријуми површни, или често преовладава логика: „Хајде да пробамо, па ако не буде ишло — развешћемо се.“
Дошло је до потпуног изједначавања и обезвређивања свега. Озбиљне изборе у свом животу смо потценили, а онда нам је за све крив Бог.
Нажалост, многе жене, гледајући како године пролазе и под притиском породичног окружења, кажу: „Удаћу се за тог и тог да бих постала мајка, а ако на крају не буде ишло — развешћу се.“
Нажалост, када ступамо у однос са другим човеком, не тражимо га духовно, не покушавамо да га упознамо на дубљем нивоу.
Слушамо људе — и мушкарце и жене — како говоре о неуспешним браковима: „У почетку није био такав, касније се показало нешто друго.“
То није тако. А и ако се догоди, веома је ретко. Такав је био од самог почетка, осим ако се изненада није појавио неки психијатријски проблем. Такав је био од почетка, само што ниси желео да то видиш, или ниси тражио да то видиш.
Задовољио си се површним стварима и ушао у брак који је на крају завршио у провалији.
Нарочито ако не постоји заједнички духовни темељ, ствари постају тешке. Ако Христос није темељ брака, онда ћемо пливати у плитким водама, са нашим егоизмима као ајкулама.
Одговори на једноставна питања:
Зашто желиш да се ожениш или удаш?
Зашто желиш да се ожениш или удаш баш за тог човека?
Да ли га волиш толико да желиш да за њега даш и свој живот?
Зашто желиш да имаш децу?
Који је дубљи разлог?
Само да би постала мајка?
Да би имао некога ко ће се бринути о теби у старости?
Да би се поносио оним што си створио?
Шта је то за чим дубље жудиш?
Можда желиш да се ожениш или удаш само да би пронашао некога ко ће попунити празнину твоје усамљености — и ништа више?
Да ли само желиш да попуниш једну празнину?
А шта ћеш ти учинити?
Да ли ћеш нешто дати?
Да ли ћеш бити онај који се даје и жртвује, или желиш некога ко ће само хранити твоје потребе и испуњавати оно што теби недостаје?
Да ли си спреман да останеш у браку када се појави оно што није добро?
У болести, у банкроту, када се роди болесно дете, у неплодности, у великој породици и бројној деци — или желиш само да попуниш оне кућице које си још као дете замислио да треба да попуниш?
Где су духовни критеријуми?
Где су дубљи разлози?
Немам намеру да одговорим на ова питања. Нисам ја неко ко треба то да учини, нити за тим постоји потреба.
Најбоље је да свако одговори сам за себе.
протојереј Спиридон Скутис
(фејсбук страница)
Recommended Comments
Нема коментара за приказ.
Please sign in to comment
You will be able to leave a comment after signing in
Пријави се одмах