Владика Митрофан (Абрамов) - Ко може да тумачи Свето писмо?

Сваки хришћанин, према Светом Писму, мора да чита и проучава Реч Божију. „Истражујте Писма“ ( Јн. 5:39 ), рекао је људима Христос Спаситељ.
А свети апостол Павле је у својој посланици Тимотеју написао: „Све је Писмо надахнуто од Бога и корисно је за поуку, за укор, за исправљање, за поуку у праведности“ ( 2. Тим. 3:16 ).

Читајући Реч Божију, учимо оно што нам је потребно о Богу, о нашем спасењу које је остварио Син Божији, и учимо се светим божанским заповестима неопходним да бисмо угодили Богу. Зато су свети апостоли хвалили оне хришћане који су читали и проучавали Свето Писмо.

Тако је апостол Петар написао хришћанима: „Пророчку реч имамо поузданијом, и добро чините што пазите на њу као на светлост која светли у тамном месту“ ( 2. Петр. 1:19 ).
Међутим, иако би сви требало да читамо Свето Писмо, немају сви право да га тумаче, већ само они који су за то одређени од самог Господа. Књиге Светог Писма написане су инспирацијом Светог Духа, као што сведочи свети апостол Петар, говорећи: „Јер пророштво никада није дошло по вољи људској, него су свети људи Божији говорили како су били вођени Светим Духом“ ( 2. Петр. 1:21 ).

А ако је то тако, онда само они који су примили благодатни дар Светог Духа могу тумачити Свето Писмо. У древна времена, ови тумачи били су свети апостоли, којима је сам Бог, каже Реч Божија, „отворио њихов ум да разумеју Писма“ ( Лука 24:45 ); а после њих, до данас, тумачи Светог Писма су њихови наследници – пастири Цркве, које је, као што сведочи Реч Божија, сам Свети Дух „поставио за надгледнике да пасу цркву Божију“ ( Дела апостолска 20:28 ).

Али други ће рећи, зашто ја не могу да тумачим Свето Писмо? Како сам ја гори од пастира? Али да ли „сви апостоли говоре Реч Божију? Да ли су сви пророци? Да ли су сви учитељи?“ ( 1. Кор. 12:29 ). „Ниједно пророштво у Писму“, пише апостол Петар, „не тумачи се само од себе.“ ( 2. Петр. 1:20 ).

И „неуки и нестални, када се почну тумачити Свето Писмо по речима истог апостола, изврћу га на своју сопствену погибаљ“ ( 2. Петр. 3:16 ).

Како треба да поступи обичан човек када у Светом писму пронађе нешто што не разуме? Реч Божија учи овако: када човек не разуме нешто у Светом писму, не треба да измишља сопствено тумачење, већ треба да се обрати свом духовном оцу, пастиру Цркве, за разјашњење. У том случају, треба опонашати пример тог побожног племића који, према Делима апостолским, након што је прочитао књигу пророка Исаије, није се усудио да је сам протумачи, већ се обратио светом апостолу Филипу за разјашњење.

Десило се овако: „Један човек из Етиопије, Кандакија, племић… који је дошао у Јерусалим да се поклони, враћао се, и седећи у својим колима, читао је пророка Исаију. Дух рече Филипу да дође и придружи се колима. Филип се приближи и, чувши да чита пророка Исаију, упита га да ли разуме шта чита. Он рече: „Како бих могао да разумем ако ме неко не упути?“ И замоли Филипа да се попне и седне с њим. Филип отвори уста и, почевши од овог стиха, објави му јеванђеље о Исусу“ ( Дела апостолска 8:27–35 ).