Бог није основао организацију, већ нам је оставио Тело Христово, Самог Себе

Данас је дан неописиве радости — празник Свете Животворне Тројице, или Света Педесетница. На овај дан посебно славимо Тројединог Бога и сећамо се силаска Светог Духа на апостоле. Управо је тај догађај, који се догодио педесетог дана после Васкрсења Господњег, означио почетак Цркве Христове.

Свети Дух је сишао на апостоле у облику огњених језика. Спаситељево обећање се испунило: „И ја ћу умолити Оца, и даће вам другог Утешитеља, да остане с вама довека – Духа истине, кога свет не може примити, јер га не види нити га познаје…“ (Јован 14:16–17). И Свети Дух је осветио земљу и водио људе путем спасења.

Господњи ученици су примили снагу и дарове да шире веру и успоставе Свето Јеванђеље широм земље, водећи свет Христу. Од тада, Свети Дух силази на све који су достојни да Га приме, који не одступају од јеванђељских заповести, из Цркве коју је Господ створио својом Крвљу. Бог није основао организацију; него нам је оставио Тело Христово, Самог Себе.

Данашњи празник нам открива Бога — Једног по природи, а ипак Тројичног у Личностима. Једно и Недељиво Тројство увек остаје Тројство: Бог Отац, Бог Син и Бог Свети Дух. Слично томе, Црква Христова је једна и недељива. То је Једно Тело Христово, свесавршено и недељиво: „Један Господ, једна вера, једно крштење“ (Еф. 4:5). Друге псеудо-цркве су људске институције, неодрживе, пале, увенуле гране које су изгубиле благодат и виталност Богочовечанског Тела.

Стога је изузетно важно сачувати чистоту вере: Свети Дух се даје само Богочовечанској Цркви и не даје се ван истинске Цркве. Света Педесетница је доказ за то. А Свети Дух је живот, благодат, спасење.

Једини који поседује и чува Истину кроз Свето Писмо, Свето Предање и апостолско прејемство јесте Једна Света Католичанска Православна Црква. Апостолско Предање је сам Господ Исус Христос. Он о томе говори својим ученицима када их шаље да проповедају: „Ко вас слуша, мене слуша, а ко вас одбацује, мене одбацује…“ (Лука 10:16).

После светих апостола, епископи су постали легитимни наследници. Свети Игњатије Богоносац је писао: „Где је епископ, онде нека буде и сва мноштва верних, као што је где је Исус Христос, онде је и Католичанска Црква.“ Апостолско прејемство нам преноси самог Богочовека Исуса Христа, који нас уверава: „...И ево, ја сам с вама у све дане до свршетка века. Амин“ (Матеј 28,20).

Славећи Тројичину недељу, морамо јасно разумети у кога верујемо, коме служимо и како живимо. Саборни црквени живот је изградња Тела Христовог од стране целе Цркве: свих светих, подвижника, праведника, мртвих и живих. Свако ко не постане члан Цркве — Тела Христовог — расипа себе и недостаје му љубави. Речено је: „Ко не сабира са мном, расипа“ (Матеј 12:30). Сабирање сопствене личности могуће је само у Христу, у сједињењу са Њим у једно тело, један лик, једну суштину.

„Саборно јединство вере и знања је једини лек да 'више не будете деца, љуљана и заношена сваким ветром науке, лукавим људским лукавством, преварним сплеткама обмане'“, учио је Свети Јустин (Поповић). Лукави људи и речи могу завести на странпутицу и довести до раскола, који је раван уништењу. Раскол је страшна катастрофа. Хиљаде душа настављају да гину у његовом огњеном бездану. Спасење је могуће само у истинској Цркви и у покајању.

И иако се ере, времена, генерације и изглед цивилизације мењају, истина је увек иста, она је вечна: „Исус Христос је исти јуче, данас и заувек“ (Јевр. 13:8), као што је и Његова Црква.

митрополит Антоније Паканич

извор