Вечерњим богослужењем началствовао је Његово Преосвештенство Епископ горњокарловачки г. Герасим уз саслужење архимандрита Наума, презвитера Бранка Сантрача и ђакона Будимира Кокотовића.
-
By Поуке.орг - инфо •
Навечерје прославе патрона Епархије горњокарловачкеДана 16. јула 2020. године, у навечерје празника Светог свештеномученика Саве (Трлајић), Епископа горњокарловачког и са њим пострадалих свештеномученика, вечерњим богослужењем са петохлебницом у Саборном храму Светог оца Николаја Мирликијског у Карловцу, започела је прослава заштитника и патрона Карловачког владичанства.Свети свештеномученик Сава Трлајић (световно име Светозар), рођен је 1884. године у Молу од оца Стефана и мајке Јелисавете рођене Каракашевић. Основну школу завршио је у родном месту, гимназију са великом матуром у Новом Саду, а Богословију у Сремским Карловцима. Правни факултет завршио је у Београду, а испит Правосуђа положио на Правном факултету у Загребу. Рукоположио га је Епископ темишварски др Георгије (Летић) за ђакона 19, а за презвитера 27. истог месеца 1909. године. Као парохијски свештеник службовао је у Печки и Башаиду. Почетком 1927. изабран је за референта, а убрзо и за главног секретара Светог архијерејског синода. Као удов свештеник, замонашио се 27. октобра 1929. у манастиру Крушедолу. Убрзо је произведен за протосинђела и архимандрита, и постављен за старешину манастира Крушедола. За викарног Епископа сремског постављен је 30. септембра 1934. године. Хиротонисао га је Патријарх српски Варнава у Сремским Карловцима уз саслужење епископа: тимочког Емилијана, нишког Јована, захумско-херцеговачког Тихона и злетовско-струмичког Симеона. За Епископа горњокарловачког изабран је 22. јуна 1938. године.После смрти Епископа пакрачког Мирона (1941), био је и администратор Епархије пакрачке. Почетком Другог светског рата 1941, одбио је понуду италијанских окупационих снага да напусти владичанство и пређе у Београд. Ухапшен је 17. јула 1941. и заточен заједно са још тројицом свештеника и тринаест угледних Срба у шталу усташе Јосипа Томљеновића у Плашком. После мучења усташе су владику Саву, заједно са свештеницима: Богољубом Гаковићем, Ђуром Стојановићем и Станиславом Насадилом, везали у ланце и 19. јула одвели у Госпић. Ту су мучени све до половине августа, када је владика одведен са 2000 Срба према планини Велебит. Негде на овој планини испио је чашу мученичке смрти са хиљадама православних Срба. Ни данас се не зна где је пострадао Епископ горњокарловачки Сава. На редовном заседању Светог архијерејског сабора 1998. године, владика Сава проглашен је светог и убројан у Именослков Српске цркве као свештеномученик.Извор: Епархија горњокарловачка- александар живаљев је реаговао/ла на ово
-
1
Повратне информације корисника
-
Вести са званичног сајта Српске Православне Цркве
-
Митрополија загребачко-љубљанска
-
Сајт Чудо
-
Епархија шумадијска
-
Православие.Ру/српска верзија
-
Епархија захумско-херцеговачка
-
Радио Слово Љубве
-
Епархија бачка
-
Епархија зворничко-тузланска
-
Епархија сремска
-
Митрополија Аустралијско-Новозеландска
-
Епархија ваљевска
-
Епархија рашко-призренска
-
Православна Митрополија црногорско-приморска
-
ТВ Храм
-
Епархија крушевачка
-
Епархија горњокарловачка
-
Фондација Пријатељ Божји
-
Епархија пакрачко-славонска
-
Епархија жичка
-
Eпархија Милешевска
-
Епархија Врањска
-
Епархија Диселдорфска и Немачка
-
Епархија нишка
-
Ин4с
-
Радио Слово љубве
-
Тренутно на сајту 0 чланова, 0 Скривених, 49 Госта (Погледај целу листу)
- There are no registered users currently online
Recommended Comments
Нема коментара за приказ.
Придружите се разговору
Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.